Karcinom predstavlja nekontrolisani rast tumorski izmenjenih ćelija u telu, a najčešće se naziva prema organu iz čijih ćelija potiče. Kada se proširi na druge organe ili organske sisteme, tada kažemo da je došlo do metastaze. Karcinom jajnika predstavlja tumor koji nastaje u ćelijama jajnika, kada se one tumorski izmene i počnu sa nekontrolisanim rastom. Kod žena, postoje dva jajnika, po jedan sa svake strane materice. Oni su veličine badema i imaju dve važne uloge. To su proizvodnja ženskih polnih hormona – estrogena i progesterona i proizvodnja jajnih ćelija, koje putem jajovoda dospevaju do materice [1].
Koliko je rak jajnika čest? U Srbiji, godišnje, od raka jajnika oboli više od 800 žena, dok njih 450 izgubi život zbog ovog karcinoma. Smatra se da je stopa petogodišnjeg preživljavanja žena obolelih od ovog karcinoma 48,6%. Svega 15,7% svih slučajeva karcinoma se otkrije u početnom stadijumu. O značaju pravovremenog otkrivanja govori i podatak da stopa petogodišnjeg preživljavanja, kada se karcinom otkrije u početnoj fazi, iznosi 92,6%, dok ona pada na svega 30,6% ukoliko se karcinom otkrije kasnije, kada je već dao metastaze [2]. To govori u prilog potrebi postojanja konstantne edukacije žena, kako bi se povećao broj onih kod kojih će biti otkriven na samom početku bolesti.
Osnovni problem kod karcinoma jajnika jeste to što u početku postoje vrlo nespecifični simptomi. Zbog toga ih treba dobro poznavati, kako bi u slučaju njihovog postojanja moglo da se posumnja i na ovu bolest. Njih možemo klasifikovati na one koji su česti, kao što su: nadimanje abdomena, gubitak apetita, ponavljajući bol u stomaku i promene uobičajenih navika vezanih za varenje. Postoje i oni simptomi koju su manje česti, kao što su: bol u leđima, postojanje bola tokom seksualnog odnosa, neredovne menstruacije i postojanje neuobičajenih krvarenja i zatvor. Kod svakog od ovih simptoma, potrebno je da pomislimo da njihov uzrok može da bude i karcinom jajnika.
Kod sumnje na postojanje karcinom jajnika, potrebno je uraditi ginekološki pregled sa ultrazvučnim pregledom, dok se, ukoliko postoji neka sumnja i to lekar indikuje, može uraditi i snimanje abdomena i karlice skenerom (CT), nuklearnom magnetnom rezonancom (NMR) i/ili snimanje pozitronskom emisionom tomografijom (PET scan). Može da se odredi i nivo tumor markera CA-125, ali je on povišen samo kod polovine obolelih žena u ranim fazama bolesti, dok može da bude povišen i u drugim stanjima kao što su endometrioza, cista na jajniku, kod trudnoće… Postoji još jedan, noviji, tumor marker, HE4 koji je senzitivniji od CA-125, te predstavlja njegovu dopunu i verovatno će kombinacija ova dva markera biti važna kod postavljanja dijagnoze [3]. Možemo da izračunamo i indeks koji ukazuje na rizik nastanka karcinoma jajnika i koji se izračunava na osnovu nivoa tumor markera CA-125, ultrazvučnog nalaza korišćenjem transvaginalne sonde i menopauzalnog statusa. Ukoliko je ovaj indeks preko 200, onda sa 96% specifičnosti ukazuje na visok nivo rizika za nastanak karcinoma jajnika [4].
Koje žene su u većem riziku nastanka ovog karcinoma? Prvo treba reći da ne postoji način da neko sa sigurnošću može da zna da će oboleti ili neće oboleti od karcinoma jajnika. Međutim, naučnici su definisali više faktora koji utiču na povećanje rizika obolevanja. Među tim faktorima su:
(1) da je žena srednjih godina ili starija;
(2) da je u porodici bilo nekoga ko je oboleo od karcinoma jajnika;
(3) da postoji mutacija na genima koji se nazivaju BRCA1 (Breast Cancer 1) ili BRCA2 (Breast Cancer 2) – oko 3% karcinoma dojke i oko 10% karcinoma jajnika su uzrokovani ovom mutacijom, ali neće sve osobe koje imaju ovu mutaciju oboleti od karcinoma, ili postojanje Linčovog sindroma;
(4) ako je žena imala karcinom dojke, materice ili kolorektalni karcinom;
(5) ako postoji endometrioza;
(6) ako žena nije rađala ili ako je imala problema da zatrudni.
Ako žena ima jedan ili više ovih faktora, to ne znači da će oboleti, ali bi trebalo da razgovara sa ginekologom o riziku i obrati pažnju na postojanje nekog od ranih simptoma [5].
Karcinom jajnika ima 4 stadijuma. Nama je cilj da ga otkrijemo u stadijumu I (idealno u IA stadijumu). Njegov prelazak u naredne stadijume čini ga teže izlečivim sa svakim stadijumom u koji napreduje. U njegovom lečenju se koristi hiruško lečenje, ali i hemoterapija i zračenje što zavisi od stadijuma u kome je otkriven, da li je i gde metastazirao.
Međutim, upoznavanje žena sa njegovim ranim simptomima i podizanje njihove svesti je ključno za njegovo rano otkrivanje. Svake godine, 8. maj je Svetski dan borbe protiv karcinoma jajnika. Ove godine, u cilju isticanja značaja poseta lekaru i podizanja svesti o opasnostima ovog karcinoma, pokrenuta je kampanja “Ne propusti da prepoznaš!“. Nju sprovodi Ženski centar Milica, uz podršku Ministarstva zdravlja, Udruženja medikalnih onkologa Srbije, Udruženja za ginekološku onkologiju Srbije, AU Lilly Drogerie i kompanije Astra Zeneca. Kao jedan deo ove kampanje, sve žene koje posete Lilly drogerije u Beogradu i nekoliko gradova širom Srbije dobiće edukativnu brošuru sa osnovnim informacijama o karcinomu jajnika. Ovakve edukativne kampanje ostaju najvažniji način podizanja svesti žena o potrebi prepoznavanja ranih simptoma ove bolesti.
