Search

Kakva nam krema za sunčanje treba?

Medically approved

Iako je proleće tek počelo temperature su često blizu 30 stepeni, a sunce je već i početkom aprila jako. To već sada otvara pitanje korišćenja krema za zaštitu od sunca. Da li su nam one potrebne već sada i koje su one prave?

Prvo, potrebno je reći da je zaštita od sunca neophodna tokom cele godine, ali intenzitet štetnih ultraljubičastih zraka dostiže vrhunac tokom kasnog proleća i leta. To se sada menja i štetnim ultraljubičastim zracima smo znatno izloženi i u ranom proleću i kasnoj jeseni. Danas se stručnjaci zalažu za primenu kreme za sunčanje bez obzira na godišnje doba. SPF (faktor zaštite od sunca) služi kao ključan element za odabir kreme za zaštitu od sunca, a preporučuje se da krema ima najmanje SPF 30 ili više. Krema za zaštitu od sunca koja ima SPF 30 štiti kožu od 97% UV B sunčeve svetlosti, dok ona koja ima SPF 50 štiti od 98% štetnih sunčevih zraka. Važno je reći da ne postoji krema koja štiti kožu od 100% štetnih sunčevih zraka.

Postoji i debata da li su bolje hemijske ili fizičke kreme za sunčanje. Hemijske varijante apsorbuju UV zrake, dok ih fizičke kreme odbijaju od kože. Npr. mineralne kreme za sunčanje, koje sadrže cink oksid i titanijum dioksid, favorizuju oni koji su oprezni u pogledu potencijalnih zdravstvenih efekata povezanih sa hemijskim sastojcima. Ipak, svaka krema ima svoje prednosti i nedostatke.

Svest o životnoj sredini podstakla je zabrinutost zbog uticaja kreme za sunčanje na koralne grebene. Određeni sastojci, posebno oksibenzon, oktokrilen i oktinoksat, su umešani u beljenje korala i degradaciju grebena. Kao odgovor, alternative koje su „bezbedne za grebene“, kao što su nenanotizovani cink oksid i titanijum dioksid, predstavljaju ekološki prihvatljive opcije.

Individualni tip kože igra ključnu ulogu u izboru kreme za sunčanje. Suprotno pogrešnim shvatanjima, osobe sa tamnijim tonovima kože nisu imune na oštećenja od sunca i treba da koriste kreme za zaštitu od sunca. Ono, što svakako može da predstavlja problem jesu potencijalni neželjeni efekti prilikom njihove primene. Mirisi, konzervansi i biljni ekstrakti mogu izazvati alergijske reakcije.

Rasprava oko kreme za sunčanje proteže se dalje od ličnog zdravlja do širih razmatranja uticaja na životnu sredinu i efikasnosti proizvoda. Integracijom znanja o sastojcima, tehnikama primene i implikacijama na životnu sredinu, pojedinci mogu doneti informisane odluke kako bi zaštitili svoju kožu i planetu. Takođe, važna je rasprava i o tome koliko upotreba krema za zaštitu od sunca utiče na smanjenje stvaranja vitamina D u koži [1].

Na kraju, put ka efikasnoj zaštiti od sunca zahteva budnost, obrazovanje i posvećenost odgovornoj upotrebi, obezbeđujući da uživanje u prirodi bude povezano sa optimalnim zdravljem kože.

[1] Osterwalder, U., & Herzog, B. S. P. F. (2009). Sun protection factors: world wide confusion. British Journal of Dermatology, 161(s3), 13-24.