Search

Lečenje moždanim implantima?

Medically approved

Traumatska povreda mozga je najčešće uzrokovana udarcem u glavu. Najčešće su ugroženi mladi između 15 i 19 godina i osobe preko 65 godina starosti. Najčešće su pogođena prednja i temporalna područja mozga, a on može biti blag što je najčešće slučaj sa potresom mozga, pa do umerenih i teških. Umerena i teška traumatska povreda mozga je najčešći uzrok smrti i invaliditeta, a umerena čini i do 80% svih slučajeva. Inače ove povrede su najčešće uzrokovane padovima i nastaju u automobilskim nesrećama [1].

Nedavno je sprovedena studija čiji su rezultati pokazali obećavajuće pomake u lečenju traumatskih povreda mozga. U njoj je učestvovalo pet osoba sa umerenim i teškim povredama mozga. Tokom sprovođenja studije došlo je do značajnog poboljšanja kognitivnih sposobnosti nakon implantacije elektroda u njihov mozak. Ove elektrode su strateški postavljene na način da stimulišu specifične delove mozga, što je dovelo do opipljivih poboljšanja kognitivnih performansi tokom različitih testova [2].

U studiji, naučnici su se fokusirali na deo koji spaja različite delove mozga i u kome postoje dugačke neuronske veze. Preko njih komuniciraju nervne ćelije iz različitih delova mozga, a one su zadužene i da stvaraju povratne veze koje celu mrežu nervnih ćelija u mozgu drže aktivnom. Nagli potres ili udarac u glavu, što se najčešće dešava kod padova ili u saobraćajnim nesrećima kida ove veze. Ukoliko udarac nije jak, ove veze mogu da se obnove, ali ukoliko je jak, onda ne dolazi do njihovog ponovnog uspostavljanja. Istraživači su locirali deo mozga – centralno-lateralni nukleus koji se nalazi u talamusu za koji smatraju da je najvažniji u ovom procesu.

Ugradnja implanta nije novost. Recimo, jedan od načina lečenja Parkinsonove bolesti jeste ugradnja implanta u mozak (duboka moždana stimulacija) koji stotinu puta u sekundi pokreću električne stimulacije koje pobuđuju ostale neurone i na taj način se poboljšavaju funkcije mozga kod obolelih.

U ovoj studiji, pre implantiranja elektroda, svi učesnici u studiji su uradili seriju testova kojima je procenjeno njihove kognitivne funkcije. Zatim je urađena hiruška intervencija u kojoj je elektroda precizno postavljena do centralno-lateralnog nukleusa. Mesec dana nakon funkcionisanja implanta, njihovi rezultati na nekim od kognitivnih testova su poboljšani za 15 do 22%.

Istraživači smatraju da ovo istraživanje dokazuje da naše kognitivne funkcije u velikoj meri zavise od funkcionisanja nervnih mreža u mozgu i da njihova stimulacija može da pomogne. Ono što je još uvek problem je to što o mozgu ne znamo sve i što još uvek nismo sigurni koji delovi mozga treba da se stimulišu da bismo kod obolelih i povređenih postigli najbolje rezultate. Međutim, ovo istraživanje otvara čitavo jedno polje novih istraživanja koja mogu promeniti život teško obolelih osoba i pomoći im da bolje funkcionišu.

[1] Li, Q., Wang, P., Huang, C., Chen, B., Liu, J., Zhao, M., & Zhao, J. (2019). N-acetyl serotonin protects neural progenitor cells against oxidative stress-induced apoptosis and improves neurogenesis in adult mouse hippocampus following traumatic brain injury. Journal of Molecular Neuroscience, 67, 574-588.

[2] Schiff, N.D., Giacino, J.T., Butson, C.R., Choi, E.Y., Baker, J.L., O’Sullivan, K.P., Janson, A.P., Bergin, M., Bronte-Stewart, H.M., Chua, J. and DeGeorge, L., 2023. Thalamic deep brain stimulation in traumatic brain injury: a phase 1, randomized feasibility study. Nature Medicine, pp.1-13.