Droga je pošast našeg doba. UNODC (United Nation Office on Drugs and Crime) u svom izveštaju iz 2022. godine, procenjuje da je u svetu, 2020. godine, bilo 209 miliona osoba koje su, u nekom trenutku, koristile kanabis, 61 miliona opioide, 34 miliona osoba koje su koristile amfetamine, njih 21 milion kokain i 20 miliona ekstazi. To čini, ukupno, 365 miliona osoba, odnosno 4,5% ukupne svetske populacije [1]. Nešto manji broj čini redovne zavisnike, ali svakako preko 100 miliona osoba na svetu. Redovnim zavisnicima se smatraju osobe koje unose drogu u svoj organizam najmanje jednom mesečno [2].
Podaci koji ukazuju na upotrebu droga u Srbiji iz 2019. godine, pokazuju da je bilo kada u životu, njih 4,5% koristilo neku vrstu droge, dok je u poslednjih 12 meseci, njih 1,4% izjavilo da je koristilo neku vrstu droge [3]. Iako, kada kažemo 1,4% to ne zvuči mnogo, treba reći da je to ukupno oko 95.000 osoba. Toliko je njih koristilo drogu u poslednjih godinu dana. Ono što je izuzetno ozbiljno, jeste to što istraživanja pokazuju, da sve više mladih i sve ranije proba drogu. Procenjuje se da čak 15% mladih već u prvom razredu srednje škole (uzrast 15 do 16 godine) probalo neku vrstu droge, a neki od njih i u osnovnoj školi.
Jasno je da je borba protiv upotrebe droga važno pitanje u svakoj državi, kako bi se smanjio broj osoba koje je koriste i kako bi se sprečavale negativne posledice njene upotrebe. Najvažnija je edukacija. Potrebno je mnogo više učiniti na edukaciju građana (a posebno dece i mladih) o opasnostima koju korišćenje narkotika nosi sa sobom, posebno u delu stvaranja zavisnosti, fizičke i mentalne i dugoročnim štetnim posledicama zloupotrebe droga. Tu značajno može pomoći promovisanje zdravih stilova života i izgradnja lokalnih zajednica koje pružaju podršku. Pored toga, neophodno je obezbediti pristup efikasnom lečenju za osobe koje se bore sa zavisnošću. Lečenje podrazumeva medikamentoznu terapiju, uz bihejvioralnu terapiju i savetovanje. Važno je obezbediti i podršku, ne samo onima koji su pogođeni upotrebom droga, već i njihovim porodicama i prijateljima, i to je od suštinskog značaja. Ovo uključuje obezbeđivanje usluga savetovanja, formiranja grupa za podršku i usluga zaštite mentalnog zdravlja. Važno je i postojanje adekvatnih zakona i njihovog sprovođenja koje, posebno, krivično sankcionišu krijumčarenje, proizvodnju i stavljanje u promet droge.
U SAD su napravili još jedan korak više. Po prvi put je odobren slobodan promet jednog leka u obliku nazalnog spreja (generički se radi o naloksonu – „naloxone“) koji može da spasi život zavisnicima u slučaju predoziranja. Ovaj lek je postao OTC (over the counter) lek, što znači da može da se kupi bez lekarskog recepta. Nalokson deluje na način da se vezuje za opiodne receptore u mozgu i na taj način blokira efekte opioida. U roku od 2 do 3 minuta on može uspostaviti normalno disanje ukoliko je ono usporeno, pa čak i ukoliko osoba ne diše [4]. Tako se spasavaju životi“ osoba koje su uzele velike količine droge.
Znaci da se neka osoba predozirala jesu male, sužene zenice, osoba je zaspala ili izgubila svest, plitko i sporo disanje ili prestanak disanja, gušenje, opušteno telo, hladna i vlažna koža i promenjena boja kože (posebno na usnama i vrhovima prstiju). U takvim slučajevima uvek treba pozvati hitnu pomoć, tamo gde je nalokson dostupan i gde je dozvoljeno njegovo administriranje to treba uraditi, osobu uvek treba okrenuti na bok kako bi se sprečilo gušenje, treba pokušati da se osoba održi budnom i svesnom i treba sa njom sačekati da dođe pomoć.
Konačno, nikada ne treba zaboraviti da ne postoji ništa vrednije od ljudskog života. Zato uvek treba uraditi sve što je u našoj moći kako bismo spasili bar jedan.
