Search

Registrovan prvi lek za promrzline

Medically approved

Zima koja je upravo za nama je jedna od najtoplijih u prethodnim godinama. Ipak, čak i u takvoj zimi u nekim predelima Srbije imamo jako niske temperature. Jedna od posledica izloženosti niskim temperaturama, posebno kada nismo adekvatno obučeni, jeste i pojava promrzlina. Promrzline predstavljaju oštećenja tkiva kao rezultat izlaganja hladnoći, koje se javlja na temperaturama ispod 0 stepeni C. Svaki deo izložene kože podložan je štetnim efektima promrzlina. Pacijenti su pod visokim rizikom od ishemijske povrede tkiva i nekroze. Oni koji prežive akutne promrzline skloni su sekundarnoj infekciji i dehidraciji usled gubitka kožne barijere. Promrzline se javljaju zapravo zbog toga što kod izloženosti intenzivnoj hladnoći dolazi do vazokonstrikcije. Nastalo smanjenje protoka krvi ne uspeva da isporuči dovoljno toplote tkivima, što uzrokuje stvaranje ledenih kristala u njima. Delovi tela koji su najskloniji promrzlinama su stopala, ruke, uši, usne i nos. Većina slučajeva promrzlina javlja se zimi; beskućnici, planinari i oni koji obavljaju aktivnosti na otvorenom su najpodložniji povredi. Cilj lečenja je da se spase što više tkiva kako bi se sačuvala maksimalna funkcija.

Do sada su lekari, na raspolaganju, imali samo simptomatsku terapiju. Sada je registrovan i prvi lek protiv promrzlina, Radi se o leku koji je nazvan Aurlumin.  Njegov aktivni sastojak, iloprost, funkcioniše kao vazodilatator, efikasno proširijući krvne sudove i sprečavajući zgrušavanje krvi. Ne radi se o novom leku. On je prvobitno odobren još 2004. godine za lečenje plućne arterijske hipertenzije, a sada se iloprost koristi i za borbu protiv štetnih efekata teških promrzlina.

Posledice teških promrzlina mogu biti strašne, često zahtevajući amputaciju zahvaćenih udova ili prstiju. Prema studiji iz 2021. godine, najmanje 20 procenata osoba koje su imale promrzline će imati kao posledicu neku vrstu invaliditeta koji proizilazi kao posledica amputacija. Studija je takođe pokazala da se najčešće radi o beskućnicima [1].

Sada je nova studija ispitivala učinak leka koji sadrži iloprost kao aktivu supstancu na promrzline. Lek je primilo 47 pacijenata sa teškim promrzlinama u periodu od 1996. i 2008. godine. Njih 44 su bili muškarci, a 3 pacijenta su bile žene. Radilo se uglavnom o spašenim planinarima. Prosečno su imali 33 godine i do promrzlina je došlo, u svim slučajevima, na visinama preko 2000 metara. Nakon spašavanja, prošli su tretman brzog utopljavanja i primili su 250 mg aspirina i intravenski 400 mg buflomedila. Potom je svako od njih bio podvrgnut jednom od tri protokola lečenja, od kojih j jedan podrazumevao i intravensko davanje iloprosta. Kod nijednog od 16 pacijenata koji je dobio novi lek nije bila potrebna amputacija, za razliku od tri pacijenta kod kojih je došlo do amputacije, a koji su primali alternativne lekove uz iloprost i čak devet osoba kojima iloprost uopšte nije davan [2]. Ovo je potvrdilo izuzetnu efikasnost iloprosta u zaštiti osoba sa promrzlinama od amputacija kao posledica smrzavanja.

Iako mi ne živimo u predelima gde su velike hladnoće učestale, činjenica je da smo izloženi njima u nekim delovima Srbije, a svakako na većim nadmorskim visinama, čak i kada temperature u gradovima nisu niske, tokom zime. O tome najbolje mogu da govore ljudi koji žive ili su iskusili Peštersku visoravan tokom zime. Zbog toga postojanje leka koji može sprečiti nastanak teških posledica kao što je amputacija i posledičnog nastajanja invaliditeta je izuzetno važna vest i za nas.

[1] Endorf, F. W., & Nygaard, R. M. (2021). Social determinants of poor outcomes following frostbite injury: a study of the national inpatient sample. Journal of Burn Care & Research, 42(6), 1261-1265.

[2] Cauchy, E., Cheguillaume, B., & Chetaille, E. (2011). A controlled trial of a prostacyclin and rt-PA in the treatment of severe frostbite. New England Journal of Medicine, 364(2), 189-190.