Kada je, nedavno, preminuo dugogodišnji partner poznate glumice Sandre Bulok, fotograf Brajan Randal, objavljeno je da je preminuo od posledica ALS (amiotrofične lateralne skleroze) koja je trajala svega tri godine. To je ponovo stavilo u centar pažnje ovu tešku bolest. Inače, do sada je najpoznatija osoba koja je obolela od ove bolesti bio čuveni fizičar Stiven Hoking, koji nažalost više nije među nama. Šta je to amiotrofična lateralna skleroza?
ALS je poznata i kao Lu Gerigova bolest i predstavlja neurodegenerativnu bolest motornih neurona. Nijedna etiologija nastanka bolesti nije dokazana. Smatra se da postoje nasledni, ali i drugi faktori koji dovode do bolesti. ALS nužno pogađa i gornje i donje motorne neurone. Najčešće počinje sa degeneracijom donjih motornih neurona u nogama. Pošto je to progresivna bolest, na kraju će dovesti do paralize i neizbežno, smrti. Ne postoji lek za ALS, ali postoje lekovi i intervencije koji mogu da ublaže simptome i produže život, ponekad i do 10 ili više godina.
Iako ne znamo tačan mehanizam nastanka, razmatraju se mnogi mehanizmi koji dovode do bolesti. Oni podrazumevaju izmenjenu obradu RNK koja vodi do samoagregacije, mutacije superoksid dismutaze tipa 1 koje dovode do toksičnosti slobodnih radikala, kaskadne inflamatorne odgovore i prekomerne koncentracije glutamata [1]. Kada se ALS javlja unutar porodice, postoje brojni genetski mehanizmi, najčešće ponavljanu ekspanziju gena C9ORF72 i razne mutacije gena SOD1 [2]. Posledica toga je nastanak mutiranog proteina SOD1, koji se pogrešno savija i formira agregate, što dovodi do oštećenja ćelije i na kraju i njene smrti (apoptoze).
Od svih slučajeva ALS, njih 5 do 10% se javlja unutar porodica, dok se ostatak javlja bez ikakve porodične povezanosti. Učestalost oboljevanja je 1,6 obiolelih na 100.000 osoba godišnje. Učestalost se povećava sa godinama, posebno, posle 40 godine [3]. Jedini utvrđeni faktori rizika za ALS su starost i porodična anamneza; međutim, sve veći broj dokaza sugeriše da pušenje takođe može biti faktor rizika [4].
Šta se dešava u samoj bolesti? Bolest uzrokuje usporavanje prenošenja signala putem nerava i umiranje nervnih ćelija. Nedostatak funkcionalnih nervnih ćelija dovodi do toga da obolele osobe ne mogu da aktiviraju određene mišiće, uključujući i one koji su važni za disanje. Kako bismo bolje razumeli bolest, možemo da ljudski organizam uporedimo sa automobilom. Mišići su potpuno funkcionalni, kao što bi motor na automobilu bio potpuno ispravan, ali nema signala koje nervi treba da prenesu mišićima kako bi se pokrenuli, kao kada ne bi bismo mogli da stisnemo papučicu gasa na automobilu i motor se ne bi pokrenuo. Bolest prvo dovodi do problema sa mišićima ruku i nogu, ali posle nekog vremena bivaju zahvaćeni i mišići koji kontrolišu gutanje i disanje, što konačno i dovodi do smrti.
Iako naučnici i dalje nemaju jasna saznanja zbog čega ALS nastaje, postoje određeni lekovi koji ne mogu da isprave načinjenu štetu, ali mogu da uspore dalje propadanje nervnih ćelija, a posledično i mišića. Lek riluzol, koji se prodaje pod brendom Rilutek, je bio prvi tretman koji je odobren. Sada, već, postoje i drugi lekovi. U septembru 2022. FDA je odobrila tablete edaravone, koji se prodaje kao Radicava i koji pacijenti mogu da uzimaju kod kuće [5]. U aprilu 2023. godine, po ubrzanoj proceduri je odobren i lek Kalsodi koji je poznat kao tofersen i namenjen je pacijentima sa retkim, genetskim oblikom ALS, a primenjuje se putem lumbalne punkcije [6].
Obolele osobe, u početku, primećuju da imaju slabost u mišićima, bez ikakvog bola. Recimo, probude se jednog dana i ne mogu da isključe alarm na satu jer prst ne funkcioniše. Iako je bolest, kako smo već rekli, češća posle 40 godine, prosečna starost dana nastaje je oko 60 godina. Ali može da se pojavi i u 18. i u 90. godini. Svaki slučaj je vrlo jedinstven. Neke pacijente izgubimo za dve ili tri godine, a kod nekih bolest traje i 20 ili 25 godina.
Konačno, možemo da se setimo da je pre desetak godina, na društvenim mrežama, postojao je „ice bucket challenge“ koji je podrazumevao da prozvana osoba treba da na svoju glavu isprazni kofu koja je puna hladne vode. Cilj je bio da se prikupe sredstva za istraživanje uzroka ALS. Sredstva koja su tada prikupljena su pomogla da se otkrije još jedan gen (za sada znamo za njih 25) koji se zove NEK1 i koji doprinosi nastanku bolesti.
Naučnici koji se bave istraživanjem amiotrofične lateralne skleroze tvrde da se ne sećaju perioda kada je bilo više istraživanja u vezi nastanka i lečenja ALS. To budi nadu da ćemo u godinama koje slede, moći da se na pravi način uhvatimo u koštac sa ovim teškim oboljenjem. Do tada nas ona podseća, da i pored ogromnog napretka u medicini čiji smo svedoci, još uvek postoje bolesti koje ne razumemo i ne možemo adekvatno da lečimo.
