Ljubitelji kompjuterskih igara dobri znaju za igru „The Last of Us“ koje je debitovala 2013. godine. Radnja igre je smeštena u post-apokaliptičnom svetu u kome je većina ljudi inficirana gljivom iz reda kordicepsa i u kome oni napadaju one koji nisu inficirani, ponašajući se kao kanibali. Po video igri je snimljena i hit serija „The Last of Us„ čija je prva sezona debitovala, ove, 2023. godine na HBO kablovskoj mreži. Na početku serije dolazi do prve infekcije gljivama iz reda kordicepsa, kada jedna naučnica kaže da lek ne postoji i da je jedini način sprečavanja širenja infekcije, uništavanje čitavog područja na kome zaraženi mogu da se nalaze. Inače, gljive iz reda kordicepsa zaista postoje i žive na nekim gusenicama u planinskim regionima Kine, a ljudi ih uzgajaju u laboratorijama gde se njihovi produkti koriste kao lekovi jer oni stimulišu naš imuni sistem i pomažu u borbi protiv karcinoma, posebno kože i pluća [1].
Činjenica je da su gljivične infekcije nešto sa čime se suočavamo, a obolevaju najčešće imunokompromitovani pacijenti. Međutim, šta se dogodilo novo na šta treba da obratimo pažnju? Prethodno samo treba da kažemo da nismo ni blizu scenarija iz kompjuterske igre i serije i da ne treba da budemo zabrinuti, ali skorašnji događaji nas upućuju na to da stvari počinju da se menjaju i da u budućnosti možemo da imamo mnogo više problema, nego što je to slučaj danas.
Naime, procenjuje se da u našem okruženju postoji 5,1 miliona različitih vrsta gljiva, a svega nekoliko stotina njih mogu da dovedu do gljivične infekcije kod životinja i kod ljudi [2]. Do prošle godine, nikada nije dokumentovan nijedan slučaj da su gljive koje napadaju biljke, ikada zarazile čoveka. Kada bi to bilo moguće ili čak uobičajeno, to bi značilo da bismo se suočili sa nizom novih bolesti o kojima sada ne znamo ništa i gde bi neke od njih mogle da budu izuzetno opasne. To se ne dešava iz nekoliko razloga. Prvi je taj, što je temperatura čovečijeg tela, koju mi održavamo u vrlo uskom opsegu, visoka. Naša normalna temperatura se kreće u opsegu od 36,1 do 37,2 CO i ona je previsoka za većinu potencijalnih patogena iz sveta gljiva. Drugi razlog je taj, što gljive još uvek nisu naučile kako da zaobiđu naš imuni sistem, te se zato i one gljivične infekcije koje se javljaju kod ljudi, uglavnom javljaju kod osoba kod kojih je imunitet snižen. Treći razlog je taj što ta gljiva koja postaje humani patogen (izazivač bolesti kod ljudi) treba da stekne sposobnost da razori i resorbuje ljudsko tkivo i konačno, sam patogen mora da stekne sposobnost da zarazi ljude [3].
Međutim, takva vrsta infekcije gljivom Chondrostereum purpureum koja izaziva bolest srebrnog lišća kod biljaka je zabeležena kod čoveka. Radilo se o osobi staroj 61. godinu iz Indije, koji se javio lekarima zbog problema sa promuklim glasom, kašljem, faringitisom koji se javljao više puta, umorom, teškoćama u gutanju i anoreksijom. Ti simptomi su trajali 3 meseca. Ono što je bilo specifično je to da je ta osoba po struci mikolog. Urađena je kompletna dijagnostika i CT snimanjem je otkriven paratrahealni apsces na desnoj strani. Urađeno je pražnjenje apscesa, a izvađeni sadržaj je poslat na ispitivanje. Otkrivene su strukture koje su ličile na gljive, ali lekari nisu mogli da identifikuju o kojoj se vrsti radi. Zbog toga je sadržaj poslat Centru Svetske zdravstvene organizacije koji se bavi istraživanjem gljiva koje su medicinskog značaja. Tamo je urađeno DNK sekvenciranje i otkriveno je da se radi o gljivi Chondrostereum purpureum koja nikada do sada nije zabeležena kod ljudi [4].
Zbog čega je ovo značajno? Prvo, treba reći da je osoba kod koje je zabeležena ova infekcija, izlečena i potpuno je zdrava. Dakle, nismo imali nikakve štetne posledice po zdravlje, niti je ta osoba mogla da zarazi bilo koju drugu. Uklonjen je apsces i sadržaj u njemu, primenjeni su antifugalni lekovi, bolest se nije vratila i sve je na kraju ispalo u najboljem redu. Ali ova infekcija, ipak, nas tera na oprez.
Kod biljaka, gljive su odgovorne za gubitak miliona njih svake godine, a neke proizvode toksine koji mogu da kontaminiraju hranu, pa čak i deluju kao kancerogeni nakon dugog izlaganja. Sada smo u periodu globalnog otopljavanja, i temperature koje su sve više, mogu u budućnosti da dovedu do toga da mnoge gljive se prilagode sve većoj temperaturi, pa tako i da neke od njih steknu sposobnost zaražavanja ljudi. To praktično znači da bismo, u budućnosti, mogli da se suočimo sa nizom gljivičnih oboljenja koje sada ne poznajemo i koja potencijalno mogu da budu jako opasna.
Ipak, skoro sigurno nas ne čeka scenario iz „The Last of Us“ ali, ovo je, svakako, razlog za oprez i zabrinutost.
