Svake jeseni, u oktobru, suočeni smo sa novom sezonom gripa. Ona počinje u oktobru i novembru, a na svom vrhuncu je od decembra pa do kraja februara. Ove godine će verovatno biti jača nego ranije. Naime, prethodne dve godine kada smo bili suočeni sa pandemijom Kovida 19, grupa kao da nije ni bilo. Epidemiološke mere koje su sa manjom ili većom strogošću primenjivane u tom periodu, a posebno rad škola on-line, delimična ili potpuna zabrana okupljanja i obaveza nošenja maski, nije štitila samo od ove bolesti, već i od gripa. Ova godina je drugačija, tih mera nema, putuje se mnogo više, i možemo da očekujemo da će se grip vratiti na velika vrata.
Svake godine vakcina protiv gripa se menja. Stručnjaci, u odnosu na mutacije virusa u prethodnim godinama i njegovo kretanje, predviđaju koji će soj biti dominantan naredne godine i vakcina je napravljena protiv očekivanih sojeva. Kao i svaka druga vakcina, ni vakcina protiv gripa nije svemoguća i ne nudi 100% zaštitu osobama koje je prime. Njena efikasnost je između 40 i 60%, odnosno zaštitiće taj procenat ljudi koji su je primili. Ako je nju primilo milion građana, njih između 400 i 600 hiljada će biti zaštićeno, dok 400 hiljada onih koji su je primili ipak može da oboli. Čak i kod većine od njih, vakcina i kada ne spreči nastanak gripa, bitno smanji težinu bolesti i na taj način ipak pruži zaštitu i vakcinisanima koji su oboleli. Da li je to malo ili mnogo? Američki Centar za prevenciju i kontrolu bolesti procenjuje da svake godine u SAD od gripa oboli 9 do 41 milion ljudi, da njih 140 do 710 hiljada bude bolnički lečeno i da od gripa svake godine umre 12 do 52 hiljade ljudi [1]. Ovi brojevi bi bili znatno veći kada deo stanovništva, posebno onih koji su najugroženiji, ne bi primio vakcinu. Svake godine u svim zemljama sveta, vakcina protiv gripa spašava hiljade života.
Sama vakcina protiv gripa nije uvek jednako delotvorna i to često zavisi od toga koji tip varijante virusa je dominantan te godine. Vakcine su mnogo manje delotvorne ako je dominantan tip podvarijanta influence A koja ima oznaku H3N2 jer ona mnogo brže mutira, od varijante influenca B i nekih podvarijanti influence A, tako da i od toga zavisi koliko će vakcina koje godine biti efikasna. Ova podvarijanta je bila dominantna u u 3 od 5 godina između 2013. i 2018. godine, zbog čega su one bile posebno teške [2].
Zbog svega ovoga se ne postavlja pitanje da li treba primiti vakcinu protiv gripa, bar ne za one koji su posebno ugroženi, kao što su starije osobe i one koje su imunokompromitovane, već kada je treba primiti. Sama vakcina razvija imuni odgovor u periodu od dve nedelje nakon vakcinisanja, ali u mesecima koji slede, njen zaštitni efekat je sve slabiji. Najveći broj građana je prima u oktobru, kako bi ih antitela najviše štitila u drugoj polovini decembra i pre početka sezone zimskih odmora. Neki drugi, pak primaju vakcinu u novembru ili čak početkom decembra, kako bi bili najzaštićeniji u periodu kada se očekuje njen najveći pik od decembra do kraja februara. Kako god bilo, neophodno je vakcinu primiti pre nego što broj obolelih od gripa počne da se povećava. Zna se da starije osobe razvijaju slabiji imuni odgovor nakon vakcinacije u odnosu na mlađe osobe (kao što je bilo i sa vakcinama protiv virusa SARS-CoV-2 koji izaziva Covid). Zbog toga se, u SAD, starijim osobama preporučuje da prime vakcine protiv gripa koje su napravljene na način da starije osobe razviju bolji imuni odgovor. U SAD je, za starije osobe, preporučena jedna od ove tri vakcine: Fluad Quadrivalent (koja u sebi ima pojačivač koji treba da stimuliše nastanak imunog odgovora), Flublok Quadrivalent (u sebi sadrži mali deo genetskog materijala virusa i na taj način poboljšava imuni odgovor) ili Fluzone High-Dose Quadrivalent (u sebi sadrži 4 puta jaču dozu od standardne vakcine za grip) [3].
Ako se, konačno, vratimo na pitanje da li je vakcina protiv gripa potrebna ili ne, odgovor je DA. Centar za kontrolu bolesti u SAD preporučuje vakcinu protiv gripa za sve starije od 6 meseci. Ona se posebno preporučuje: (1) deci starosti od 6 meseci do 2 godine; (2) osobama starijim od 50 godina; (3) osobama smeštenim u domovima za starije; (4) trudnicama i ženama koje planiraju da zatrudne tokom sezone gripa; (5) osobama koje su imunokompromitovane; (6) deci starosti od 6 meseci do 18 godina ukoliko uzimaju aspirin ili lekove sa koji sadrže salicilnu kiselinu; (7) hronično obolelim osobama koje imaju astmu, bolesti srca, bubrega i jetre i dijabetičarima; i (8) gojaznim osobama čiji je BMI (Body Mass Index) iznad 40 [4]. Ukoliko pripadate nekoj od ovih grupa stanovništva nemojte da imate dilemu da li vam je potrebna vakcina protiv gripa ili ne. A ako ne pripadate nijednoj od njih, ne zaboravite da ćete vakcinisanjem dodatno zaštiti svoje zdravlje.
