Kada je, ove godine, ceo svet bio zaokupljen sudbinom pet osoba koje su u podmornici Titan zaronili kako bi videli ostatke čuvenog broda Titanik koji leže na dubini od 3.800 metara, na dnu okeana, govorilo se o tome kada će oni ostati bez kiseonika u podmornici. Mnogo manje se govorilo o tome koliko mogu da prežive na niskoj temperaturi koja na tim dubinama iznosi svega 4oC i o opasnosti od nastanka hipotermije. Šta je hipotermija?
Hipotermija predstavlja pad telesne temperature ispod 35oC. Ona može nastati, ne samo u područjima gde su temperature jako niske, već i u područjima koja imaju umerenu klimu [1]. Težina hipotermije može biti različita. Ako je telesna temperatura pala na između 32 i 35oC govorimo o blagoj, između 28 i 32oC o umerenoj i ako je telesna temperatura ispod 28oC onda o teškoj hipotermiji [2].
Suštinski, ona nastaje kada naše telo rasipa više toplote nego što može da primi ili stvori svojom aktivnošću. Normalna temperatura pojedinca je 37+/-0,5oC. Gubitak toplote nastaje kroz četiri mehanizma: zračenje, provodljivost, konvekcija i isparavanje. Zračenje nastaje kada se elektromagnetna energija prenosi jedna na drugu. Kondukcija se javlja kada se toplota prenosi između dva objekta koji su u kontaktu jedan sa drugim. Konvekcija je gubitak toplote koji nastaje kada se molekuli vazduha kreću pored objekta, dok je isparavanje endotermna reakcija koja uzrokuje da tečnost formira gas. Suštinski, najčešći mehanizam razvoja nenamerne, slučajne hipotermije je konvektivni gubitak toplote na hladan vazduh i kada ste u hladnoj vodi ili mokroj odeći putem potapanja [3].
Šta se dešava u našem telu kada gubimo toplotu? Regulaciju telesne temperature vrši deo mozga, koji se naziva hipotalamus. On prima informacije od centralnih i perifernih termalnih receptora. Ako smo na hladnom mestu, hipotalamus će pokrenuti različite mehanizme stvaranja toplote. Početni mišićni tonus i bazalni metabolizam se povećavaju, što može udvostručiti proizvodnju toplote. Doći će do drhtanja koje takođe može povećati stopu proizvodnje toplote 2 do 5 puta u odnosu na početnu. Takođe će doći do povećanja aktivnosti štitne žlezde, kateholamina i odgovora nadbubrežne žlezde. Telo će pokušati da izbegne dalji gubitak toplote kroz simpatički posredovanu hladno-indukovanu vazokonstrikciju perifernih sudova gde su hlađenje i gubitak toplote često najveći. To je najviše što naše telo samo može da uradi. Sve dalje podrazumeva oblačenje više odeće, traženje skloništa, paljenje vatre ili povećanje fizičke aktivnosti kako bi se još povećala proizvodnja toplote [4]. Važno je reći da kod beba ne postoji drhtanje jer njihov nervni sistem još uvek nije dovoljno zreo. Njih praktično štiti smeđe (braon) masno tkivo koje ima posebnu ulogu u omogućavanju da one proizvode toplotu.
Koliko dugo čovek može da preživi kada je izložen uslovima koji mogu dovesti do hipotermije? Ukoliko ste na hladnoći i niste adekvatno obučeni, na temperaturi od minus 34 oC u hipotermiji ćete biti za 10 minuta, dok, ako je temperatura minus 40 do minus 45 oC biće potrebno samo 5 do 7 minuta. Naravno, ulazak u hipotermiju ne znači odmah i smrt. Ona će se postepeno razvijati. Na samom početku doći će do drhtanja, osećaja slabosti i konfuzije. Kako temperatura tela bude padala, situacija postaje ozbiljnija. Kada ona padne na 33 oC dolazi do amnezije, na 28 oC gubimo svest, a ispod 21 oC dolazi do otkazivanja organa i do smrti. Međutim, čak i kada je temperatura jako niska, dužni smo, da ako je moguće, probamo da podignemo temperaturu tela osobe da bismo videli da li ona može da preživi. Naime, najniža temperatura tela koja je zabeležena, a osoba je uspela da preživi je samo 13,7 oC.
Ako se vratimo na početak priče i na vodu, u njoj je sve mnogo drugačije. Naime, kada smo u vodi (čija temperatura i ne mora da bude previše niska), hipotermija nastaje mnogo brže, jer je gubitak toplote značajno veći. Kada se osoba nađe u ekstremno hladnoj vodi, dolazi do reakcije koja podrazumeva hiperventiliranje. Jedan do tri minuta dišete veoma brzo i duboko, nekontrolisano. Ako bi tada osoba potonula, došlo bi do gutanja vode i smrti. Kada ova reakcija prestane, bićete bezbedni neko kratko vreme. Ako je temperatura vode 5 oC već posle 10 do 20 minuta izgubićete snagu u mišićima i koordinaciju. Ljudi koji su gojazni i koji imaju mnogo masnog tkiva koje pruža dobru izolaciju, preživeće nešto duže od mršavih ljudi. Drugi značajan faktor je koliki je deo tela zapravo u vodi. Voda odvodi toplotu od tela mnogo brže od vazduha, čak i ako je temperatura vode za 20 stepeni viša od temperature vazduha. Dakle, što je telo više potopljeno, njegova toplota će se brže odvoditi. I to ne važi samo za vodu čija je temperatura tako niska. Čak i voda temperature 24 do 27 oC mogu biti opasne, ako morate dugo da provedete u njoj, ali ćete moći mnogo duže da budete u njoj dok ne osetite simptome hipotermije. Što je voda hladnija, do hipotermije će brže doći.
Šta onda možete da uradite? Prvo i osnovno je da izađete iz vode što pre ili se bar popnete na neki objekat kako bi što veći deo tela bio van vode. To vam značajno povećava šanse da preživite. Ako ne možete da stignete do obale ili na neki objekat na vodi (čamac, deo olupine) NIKADA NE PLIVAJTE! Plivanjem ćete izgubiti više toplote nego održavanjem na vodi. Ako je temperatura vode 21°C, možete da preživite 18 sati plutajući sa prslukom za spasavanje, 13 sati održavajući se na vodi i samo 10 sati plivajući. U slučaju da je temperatura vode 12,7°C, preživećete 3,5 sati plutajući sa prslukom za spasavanje, 3 sata održavajući se na vodi i samo 2 sata plivajući. Sledeća stvar je da ne skidate odeću sa sebe, jer ona koliko-toliko obezbeđuje izolaciju od gubitka toplote. Ako imate prsluk za spasavanje, podignite kolena do grudi i učinite svoje telo što je moguće kompaktnijim. Ovo se zove HELP pozicija. Ako je dvoje ili više ljudi u vodi, skupite se zajedno da biste sačuvali toplinu. Ako nosite prsluk za spasavanje tipa III, nemojte ići u položaj HELP, jer se možete se okrenuti licem nadole (tip 3 pojasa za spasavanje nema okovratnik). Umesto toga, držite noge čvrsto spojene i držite ruke čvrsto sa strane. Uvek nagnite glavu unazad kako biste držali lice van vode. Pokušajte da držite glavu dalje od vode, jer tu gubite većinu toplote vašeg tela [5].
Konačno, uvek zapamtite da uvek treba da budete oprezni i da uvek treba da pokušate da predvidite što je više mogućih loših situacija koje mogu da se dogode da budete spremni za njih. Nekada to može činiti razliku između života i smrti.
