Search

Zašto je visok krvni pritisak toliko opasan

Medically approved

U borbi protiv bolesti, a posebno protiv kardiovaskularnih zdravstvenih problema, borba protiv visokog krvnog pritiska je visoko na listi prioriteta. Prema podacima, u Srbiji, čak 46,8% odraslog stanovništva boluje od visokog krvnog pritiska, dok od njih samo jedna trećina uzima terapiju [1].

Visok krvni pritisak, koji se često naziva “tihi ubica”, predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik, jer može dovesti do brojnih zdravstvenih problema uključujući srčani udar, moždani udar i komplikacije u trudnoći. Ono što je ogroman problem je to što njegovi simptomi često ostanu neprimećeni, što potencijalno dovodi do teških posledica.

Vrednost krvnog pritiska se iskazuje sa dva broja – to su sistolna (gornja) i dijastolna (donja) vrednost krvnog pritiska. Krvi pritisak je zapravo sila kojom krv deluje na zid krvnih sudova. Sistolni pritisak označava silu kojom krv deluje kada se srce kontrahuje i pumpa krv, dok je dijastolni pritisak sila kojom krv deluje na zidove krvnih sudova kada je srce relaksirano. Krvni pritisak se meri u milimetrima živinog stuba (mm Hg) i normalan iznosi 120/80 mm Hg. Kada je sistolni pritisak između 120 i 129 mm Hg dok je dijastolni i dalje ispod 80 mm Hg, onda govorimo o povišenom krvnom pritisku, ali još uvek ne o hipertenziji. Međutim, kada su vrednosti sistolnog pritiska između 130 i 139 mm Hg, a dijastolnog između 80 i 89 mm Hg, onda govorimo o hipertenziji – stage 1. Ako su vrednosti sistolnog pritiska preko 140 mm Hg, a dijastolnog preko 90 mm Hg onda je to hipertenzija – stage 2 [2].

Posledice nekontrolisane hipertenzije su jako štetne. Ona dovodi do povećanog opterećenja srca i potencijalnog oštećenja arterija. Naime, kada postoji visok krvni pritisak srce mora da pumpa krv većom snagom, što posle mnogo godina može da dovede do srčane slabosti. Pored toga, povećana sila kojom krv vrši pritisak na zidove krvnog pritiska (što se dešava kada je krvni pritisak povišen) dovodi do oštećenja krvnih sudova i na tim mestima oštećenja dolazi do nakupljanja LDL (lošeg) holesterola i stvaranja plakova koji mogu smanjiti protok krvi kroz krvni sud, mogu ga potpuno zatvoriti ili se plak može odvojiti od zida krvnog suda i nošen krvlju može dovesti do začepljenja nekog drugog, manjeg, krvnog suda. To sve uzrokuje srčani ili moždani udar. Pored toga dugotrajno oštećenje krvnih sudova u mozgu može dovesti i do vaskularne demencije.

Ono što treba znati jeste to da zidovi arterija postaju sa godinama sve manje elastični, zbog čega se sa godinama povećava krvni pritisak. Smatra se da u 75. godini čak 80% muškaraca i 86% žena ima visok krvni pritisak.

Međutim, postoje i faktori koji doprinose povećanju, ali i smanjenju rizika. Faktori kao što su pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, gojaznost, stres i loše navike u ishrani doprinose njegovom nastanku. Promena životnog stila koja uključuje redovno vežbanje, dovoljno sna, kontrolu težine i promene u ishrani, posebno smanjenje unosa natrijuma, doprinosi njegovom smanjenju. Ovakva promena načina života kod nekih osoba može da bude jednako važna kao i korišćenje lekova. Ali, ne kod svih. Za ostale redovno uzimanje terapije ostaje najvažnija mera kojom se vrednosti krvnog pritiska održavaju normalnim ili blizu normalnih vrednosti. To su diuretici koji uzrokuju izlučivanja natrijuma i tečnosti te tako smanjuje vrednosti krvnog pritiska, zatim ACE (angiotenzin-konvertujući enzim) inhibitori i ARBs (angiotenzin II receptor) blokeri koji opuštaju krvne sudove iako koriste različite mehanizme kojima se to postiže, zatim blokatori kalcijumovih kanala i beta-blokatori.

Smatra se da mere kao što su obrazovanje stanovništva, prevencija i rana intervencija su od suštinskog značaja za smanjenje rizika nastanka hipertenzije i za očuvanje javnog zdravlja.