Search

Zašto je vreme da bacimo cigarete?

Medically approved

Nedavno objavljeno istraživanje je ukazalo na izuzetno značajan podatak u vezi zdravlja građana SAD. Taj podatak govori da je od 1991. godine, dakle u poslednjih 30 godina, stopa smrtnosti od karcinoma smanjena za čak 33%.

Naučnici smatraju da je to posledica sve efikasnijeg lečenja karcinoma, prevencije i ranog otkrivanja i konačno smanjenja broja pušača. Posebno je istaknuta i uloga vakcine protiv HPV (humanog papiloma virusa) čiji su neki sojevi uzročnici više vrsta karcinoma i kod žena i kod muškaraca, a od kojih je najčešći karcinom grlića materice. Podaci pokazuju da je procenat karcinoma grlića materice među ženama u dvadesetim godinama pao za čak 65% od 2012. do 2019. godine, što se upravo poklapa sa početkom vakcinacije protiv HPV [1]. Ovo pokazuje koliko je prevencija bitna. Jako je bitna činjenica da je od 2022. godine ova vakcina, iako nije obavezna, potpuno besplatna za decu (preporučena je vakcinacija i devojčica i dečaka) i u Srbiji.

Ako se vratimo na SAD i na smanjenje broja pušača, podaci pokazuju da se je broj pušača počeo da se smanjuje još 1965. godine, a da su se rezultati videli već u poslednjoj deceniji prošlog veka. Taj trend je nastavljen i danas. Za poslednjih 15 godina, procenat pušača u SAD se smanjio sa 20,9% koliko je iznosio 2005. godine na 12,5% koliko je iznosio 2020. godine (14,1%  muškaraca i 11% žena) [2].

Gde se nalazimo mi i kakvo je stanje u Srbiji? O tome najbolje govori publikacija „Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine“, koju je izdao Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ [3]. U Srbiji, 31,9% stanovnika starijih od 15 godina su pušači, a procenat je nešto veći kod muškaraca (33,9%), nego kod žena (30,1%). Posebno zabrinjava podatak da je pušenje u populaciji od 15 do 19 godina starosti, dakle kod dece, čak 14,4%, a ovaj procenat je znatno viši kod dece u porodicama sa najnižim primanjima (35,5%). Posebno veliki problem je izloženost duvanskom dimu onih koji nisu pušači. Podaci pokazuju da je skoro polovina stanovništva starijeg od 15 godina (48,9%) bilo izloženo duvanskom dimu, iako nisu pušači, odnosno da su oni, ne svojom voljom, stavljeni u situaciju da budu pasivni pušači. Ono što je bitno reći je da su sve osobe koje udišu duvanski dim iako sami nisu pušači, izloženi istim faktorima rizika za nastanak karcinoma, kao i da da su sami pušači.

Zbog čega je pušenje toliko štetno? Pre svega, pušenje se smatra prvim i glavnim razlogom nastanka karcinoma pluća i smrti od njega. Smatra se da je čak 80 do 90% svih smrti uzrokovanih karcinomom pluća nastalo kao posledica pušenja. Sam duvanski dim sadrži preko 7.000 različitih hemijskih jedinjenja od kojih su mnoga štetna – za njih najmanje 70 znamo da doprinose nastanku karcinoma pluća. U riziku nisu samo pušači koji svakodnevno puše veliki broj cigareta. Čak i oni koji dnevno puše samo nekoliko cigareta ili puše samo ponekad su u riziku. Naravno što je duži pušački staž i što je veći broj cigareta, rizik će se povećavati. Pored toga, bitno je reći da elektronske cigarete takođe nose veliki rizik nastanka karcinoma pluća, tako da njih treba posmatrati kao jednako štetne kao što su i obične cigarete [4].

Konačno, šta možemo da uradimo kako bismo smanjili broj pušača? Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da broj pušača može da se smanji za 16% povećanjem akciza i poreza, odnosno time što bismo cigarete učinili manje dostupnim. Narednih 7% bi se smanjilo zabranom pušenja u javnim prostorima, posebno restoranima i kafićima, i strogim sprovođenjem zakona, a na ovaj način bismo zaštitili i pasivne pušače izloženosti duvanskom dimu, jer je ona upravo najveća u ovim prostorima. Narednih  6,3% bi se moglo smanjiti jakom medijskom kampanjom protiv pušenja, a 6,2% zabranom direktnog i indirektnog reklamiranja, sponzorisanja, promocija… Konačno, za još 4,5% bi se smanjio broj pušača kada bi postojala jasna obaveza proizvođača da na svakoj kutiji cigareta budu slike organa najčešće zahvaćenih bolestima koje izaziva pušenje (rak pluća…). To nam govori da bi samo primenom ovih mera, broj pušača mogli da smanjimo sa sadašnjih 31,9% na 19,1% odnosno za čak 12,8%. Nama ostaje samo da odlučimo da li to želimo ili ne. Jer nijedan ljudski život nema cenu. Ili ipak ima?

[1] Siegel, RL,  Miller, KD,  Wagle, NS,  Jemal, A.  Cancer statistics, 2023. CA Cancer J Clin.  2023; 73( 1): 17- 48. doi:10.3322/caac.21763

[2]https://www.cdc.gov/tobacco/data_statistics/fact_sheets/adult_data/cig_smoking/index.htm

[3] https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/pdf/G20216003.pdf

[4] https://www.cdc.gov/cancer/lung/basic_info/risk_factors.htm