Kafa je omiljen napitak za mnoge od nas. Često svako jutro počinjemo sa šoljicom kafe, koja nam je potrebna da bismo se probudili. Međutim, svi znamo da kafa drugačije deluje na svakoga od nas. Neko može da popije jednu ili više kafa uveče i da odmah zaspi, a neko ako popije kafu popodne ima problema sa spavanjem. Zašto je tako?
Osetljivost na kofein, ili njen nedostatak, nije samo određena izborom kafe. Suštinski, ona je duboko ukorenjena u našoj DNK, posebno u genu koji je poznat kao CIP1A2. Ovaj gen kontroliše enzim sa istim imenom, koji je odgovoran za metabolisanje kofeina i njegovo eliminisanje iz tela. U zavisnosti od genetske varijante CIP1A2 koju posedujemo, sposobnost našeg tela da metabolizuje kofein može da se značajno razlikuje [1].
Kada se posmatra distribucija ovog gena, polovina populacije nosi dve kopije “brze” varijante CIP1A2, što ih čini „brzim“ metabolizatorima kofeina, odnosno oni su mnogo manje osetljivi na kofein. Još 40 odsto ima samo jednu kopiju, i oni su „spori“ metabolizatori kofeina. Preostalih 10 procenata, koji nemaju nijednu kopiju brze varijante, su ‘ultraspori’ metabolizatori kofeina i oni su najosetljiviji na njegovo dejstvo. Dakle, koliko će se brzo kofein metabolisati i izbaciti iz tela, prvenstveno zavisi od gena.
Inače, kofein ima vreme poluraspada od dva do osam sati. To znači da će polovina unetog kofeina se ukloniti za samo dva sata, a ponekad će biti potrebno čak osam sati. To upravo zavisi od naših gena.
Međutim, ne zavisi sve od gena, odnosno već pomenutog CIP1A2 gena. Kofein ispoljava svoje dejstvo tako što se vezuje za adenozinske receptore u mozgu, blokirajući njihovu aktivaciju. Upravo zbog njihove blokade ne možemo da zaspimo. Ali broj ovih receptora zavisi, opet od gena, ali i toga da li uobičajeno konzumiramo kofein. Ako ga unosimo svakodnevno, naš organizam reaguje na način da stvara više adenozinskih receptora. Zbog toga se povećava tolerancija na kofein i potrebno nam je više kafe da bi se postigao isti stimulativni efekat. Ako se vratimo na gene koji su povezani sa adenozinskim receptorima, neki od nas imaju veći broj adenozinskih receptora, pre svega zbog razlike u genima. Ako se nalazite među onima koji imaju više adenozinskih receptora, bićete manje osetljivi na kofein jer će vam trebati više kofeina da bi ih blokirali.
Studije pokazuju da naši geni imaju ulogu i u tome kakav ćemo ukus kafe najviše voleti. One osobe koje imaju gensku predispoziciju da budu visoko osetljivi na kofein imaju manje šanse da uživaju u gorkom ukusu kafe [2].
Ne završava se sve samo na tome da li ćemo ostati budni pod uticajem kofeina i u kakvom ukusu kafe ćemo uživati. Studije su pokazale i da osobe koje sporo metabolišu kofein i zbog toga koji konzumiraju veliku količinu kafe, mogu biti izloženi povećanom riziku od srčanog udara, hipertenzije i bolesti bubrega [3]. Zbog toga, čak iako kofein ne deluje na vas, korisno bi bilo da ograničite količinu kofeina koji unosite dnevno. Tu ne smemo da zaboravimo da se on ne nalazi samo u kafi, već i u crnom čaju i brojnim gaziranim, energetskim i sportskim pićima.
Dobro znamo i da kofein utiče na sportske performanse i na vežbanje. Oni koji brzo metabolišu kofein imaju veću korist od njega u sportu, dok oni koji sporo metabolišu kofein često imaju pad sportskih performansi. Jedna od razloga može da bude vazokonstrikcija koju izaziva kofein [4].
Konačno, neki lekovi, oralni kontraceptivi i pušenje mogu dodatno uticati na to kako naše telo reaguje na kofein.
Sve je ovo bitno da bismo sebe svrstali u neku od grupa u odnosu na brzinu metabolisanja kofeina i kako ne bismo preterali sa njegovim unosom. Dakle, sledeći put kada budete pijuckali kafu, zapamtite da vaši geni možda oblikuju vaše iskustvo kafe više nego što mislite.
