Novo, tek objavljeno, istraživanje nam kazuje da smo, možda, na pragu otkrića čudotvorne terapije za gojaznost – leka, uz pomoć koga ćemo moći da smršamo bez toga da vodimo računa o tome šta i koliko smo pojeli. Kompleksna ravnoteža između unosa hrane i potrošnje energije se reguliše u malom delu mozga, koji se naziva hipotalamus.
Iako je poznato da su neuroni u lateralnom hipotalamusu povezani s masnim tkivom i učestvuju u metabolizmu masti, njihova tačna uloga do sada nije razjašnjena. Naučnici su otkrili skup neurona u hipotalamusu koja reguliše aktivnost receptora za inhibitorni neurotransmiter GABA (Gamma-Aminobutyric Acid). On je povezan sa α5 podvrstom GABAA receptora i nazvan je GABRA5. U istraživanju sa miševima koji su bili gojazni zbog preobilne ishrane, primećeno je značajno usporavanje aktivacije GABRA5 neurona. Kada su ih naučnici aktivirali, gojazni miševi su uspešno smanjili težinu, što sugeriše da GABRA5 neuroni mogu delovati kao prekidač za regulaciju težine.
Neočekivano, naučnici su otkrili i da astrociti (ne-neuronske ćelije u mozgu) u lateralnom hipotalamusu regulišu aktivnost GABRA5 neurona. Broj i veličina reaktivnih astrocita povećani su i počinju prekomerno da stvaraju enzim MAO-B (Monoamin-oksidaza B), koji je ključan za metabolizam neurotransmitera. To uzrokuje proizvodnju velike količine GABA, koji inhibira okolne GABRA5 neurone. Kada su naučnici delovali na astrocite na način da se smanji ekspresija MAO-B gena u reaktivnim astrocitima, to dovodi i do smanjenja izlučivanja GABA, čime se smanjuje inhibicija GABRA5 neurona. Tako su naučnici povećali proizvodnju toplote u masnom tkivu gojaznih miševa, omogućavajući im gubitak težine, čak i uz visokokaloričnu ishranu. Taj inhibitor MAO-B, je zapravo hemijska supstanca nazvana „KDS2010“ i trenutno je u fazi 1 kliničkih ispitivanja, testiran je na modelu gojaznih miševa, pokazujući značajno smanjenje akumulacije masti i težine, bez uticaja na unos hrane.
Ukoliko bi ova supstanca pokazala isto delovanje i na ispitivanju kod ljudi, a da istovremeno bude bezbedna, bili bismo na pragu otkrića, zaista čudotvornog leka koji bi mogao da preokrene epidemiju gojaznosti sa kojom je čovečanstvo suočeno. Do tada nam ostaje zdraviji, ali i teži način – da pazimo kako se hranimo [1].
Novi trend ili razlog za zabrinutost?
Zdravlje postaje sve veći prioritet svakoga od nas. U očuvanju zdravlja posebno mesto ima preventiva,
