Search

Da li depresija utiče na naše kognitivne sposobnosti kasnije u životu?

Nova studija otkriva da produženi simptomi depresije koji počinju u mlađoj odrasloj dobi mogu negativno uticati na razmišljanje i sposobnost pamćenja u srednjim godinama. Studija posebno naglašava i rano poreklo kognitivnog pada (koje može biti posledica produžene depresije), a koji može da predisponira pojedince na razvoj demencije u kasnijim godinama života.

Studija je pratila 3.117 učesnika, prosečne starosti 30 godina. U periodu od 20 godina, ove osobe su procenjivane svakih pet godina zbog simptoma depresije kao što su promene u apetitu ili spavanju, poteškoće sa koncentracijom i osećaj bezvrednosti, tuge ili usamljenosti. Učesnici su kategorisani u četiri grupe na osnovu težine i putanje njihovih simptoma: uporno niski, srednje opadajući, uporno srednji ili visoko rastući.

Kada su u proseku ipsitanici imali 55 godina, kognitivni testovi su primenjivani da bi se procenilo pamćenje i veštine obrade. Rezultati su se značajno razlikovali u grupama, pri čemu su oni sa simptomima koji su se pojavljivali u porastu (grupa visoko rastući) imali najniže rezultate, što ukazuje na lošiju kognitivnu funkciju. Pokazalo se i da su osobe sa srednjim do visokim simptomima imali lošije rezultate u verbalnoj memoriji, brzini obrade i izvršnoj funkciji od onih sa niskim simptomima.

Rezultati su više nego jasni. Osobe koje su sklonije razvoju teške, hronične depresije, imaće značajno narušene kognitivne funkcije u srednjim godinama (iako tada neće imati depresiju), a sve to potencijalno doprinosi uočenim disparitetima u riziku od demencije u kasnijem životu. Ova studija naglašava hitnnu potrebu za ranom intervencijom i prilagođenom podrškom mentalnom zdravlju kako bi se ublažio dugoročni pad kognitivnih sposobnosti [1].

[1] Leslie Grasset, Adina Zeki Al Hazzouri, Floriana Milazzo, Peiyi Lu, Tali Elfassy, Martine Elbejjani, Eric Vittinghoff, Kristine Yaffe. Long-Term Depressive Symptom Trajectories and Midlife Cognition. Neurology, 2024; 103