Search

Da li je tajna dugovečnosti u genima ili fizičkoj aktivnosti?

Sedetarni način života i izostanak fizičke aktivnosti povećavaju rizik od nastanka bolesti i od smrti. Međutim šta se dešava kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju za dug život? I šta je važnije: fizička aktivnost ili genetska predispozicija?

Već dugo znamo da postoji genetska predispozicija za dug život. Kada pogledamo osobe koje žive dugo, vrlo često možemo da pronađemo u njihovoj porodici, roditelje, ili rođake koji su bili dugovečni. Danas se smatra da oko 25% dugovečnosti dugujemo genskoj osnovi. Naučnici su pratili fizičku aktivnost 5,446 žena koje su bile starije od 63 godine u periodu od 8 godina. Rezultati su pokazali da su viši nivoi fizičke aktivnosti povezani sa nižim rizikom od smrti. Suprotno, sedetarni način života je bio povezan sa većim rizikom od smrti. Zanimljivo je da su rezultati bili isti bez obzira na različitu genetsku predispoziciju za dug život koje su ispitanice imale.

Pokazalo se, da čak i ako niste genetski predisponirani za dug život, možete ga produžiti pozitivnim životnim navikama, kao što su redovno vežbanje i što manje sedenja. Sa druge strane, čak i ako imate genetsku predispoziciju da živite dugo, to vam neće puno pomoći ako niste fizički aktivni [1].

[1] Posis, A. I. B., Bellettiere, J., Salem, R. M., LaMonte, M. J., Manson, J. E., Casanova, R., … & Shadyab, A. H. (2022). Associations of Accelerometer-Measured Physical Activity and Sedentary Time With All-Cause Mortality by Genetic Predisposition for Longevity. Journal of Aging and Physical Activity, 1(aop), 1-11.