Fizička aktivnost ima brojne pozitivne efekte na naše zdravlje. Ali ako smo već fizički aktivni da li je svejedno u kom delu dana je ta aktivnost?
Istraživači su analizirali podatke čak 86.657 osoba starosti od 42 do 78 godina. Prosečna starost ispitanika je bila 68 godina. Njih 58% su činile žene, a 42% muškarci. Oni su nosili uređaje koji su beležili njihovu fizičku aktivnost u periodima od po 7 dana neprestano, da bi ih naučnici pratili narednih 6 godina. U tom periodu njih 2.911 je razvilo koronarnu bolest, dok je njih 796 doživelo moždani udar. Podaci su pokazali da su one osobe koje su bile najaktivnije između 8 i 11 ujutru imale manji rizik nastanka koronarne bolesti i moždanog udara u odnosu na osobe koje su trenirale poslepodne ili uveče. Oni koji su vežbali rano ujutru imali su za 11% manji rizik za nastanak koronarne bolesti, a oni koji su vežbali kasnije ujutru za čak 16%. Obe grupe (rano-jutarnjih ili kasno-jutarnjih) vežbača imale su za 17% manji rizik nastanka moždanog udara. Ovo je posebno izraženo kod žena koje su imale 22% i 24% manji rizik nastanka koronarne bolesti (rano ili kasno-jutarnji vežbači), a čak za 35% manji rizik od nastanka moždanog udara.
U istraživanju se pod treningom smatrala povećana fizička aktivnost koja je mogla da podrazumeva da osobe idu peške do posla, penju se stepenicama umesto da koriste lift ili da ako već koriste automobil, parkiraju ga dalje od zgrade u koju idu kako bi što više hodali. Sve su to male intervencije u našim životnim navikama, a zdravstvene koristi koje imamo su brojne [1].
