Magnezijum je važan mineral za naše zdravlje. On učestvuje u preko 300 enzimskih sistema koji regulišu brojne biohemijske reakcije u našem organizmu. On je apsolutno neophodan u procesima stvaranja energije, oksidativne fosforilacije, glikolize, stvaranja proteina, funkcionisanju mišića, kostiju i mnogim drugim [1].
Telo odraslog čoveka zadrži oko 25 grama magnezijuma, od kojih je 50 do 60% u kostima, a manje od 1% u krvi. Normalne koncentracije magnezijuma su od 0,75 do 0,95 mmol/L. Kada su koncentracije niže, govorimo o hipomagnezijemiji (niskom nivou magnezijuma u krvi) [2]. Bubrezi imaju ključnu ulogu u održavanju stalnog nivoa magnezijuma u našem telu. Svakodnevno, putem urina, izlučimo oko 120 mg magnezijuma, a ako je koncentracija magnezijuma niska, onda će se izlučivanje smanjiti [3].
Preporučeni dnevni unos magnezijuma kod muškaraca od 19 do 30 godina iznosi 400 mg, a za starije od 30 godina 420 mg. Kod žena starosti od 19 do 30 godina iznosi 310 mg, do kod starijih od 30 godina iznosi 320 mg. Ova količina se povećava na 350 mg odnosno 360 mg u periodu trudnoće [4]. Naučnici su ispitivali 6.000 kognitivno zdravih osoba starosti između 40 i 73 godine. Rezultati su pokazali da osobe koje su uzimale 550 mg magnezijuma dnevno, u odnosu na osobe koje su uzimale 350 miligrama dnevno, pokazuju da su 1 godinu kognitivno mlađe do trenutka kada napune 55 godina.
Zbog toga, oni smatraju da ishrana bogata magnezijumom (spanać, zelena salata, orašasti plodovi, integralne žitarice…) može da ima neuroprotektivni efekat već od 40 godine [5].
