Svi starimo. Našu hronološka starost znamo i ona predstavlja broj godina koji je prošao od rođenja. Međutim, postoji i biološka starost, koja se takođe povećava sa godinama, ali koja ne mora nužno da odgovara našoj hronološkoj starosti. To znači da biološki možemo da budemo i mlađi, ali i stariji u odnosu na našu hronološku starost.
Na to koliko ćemo biti biološki stari utiču brojni faktori: način života, izloženost faktorima životne sredine, bolesti, lekovi i drugi. Kako bi više ispitali kako neki od pomenutih faktora utiču na biološku starost, naučnici su ispitivali stepen metilacije DNK u ćelijama ljudi i miševa, koji je najbolji pokazatelj biološkog starenja. Naime, veći stepen metilacije DNK odgovara većoj biološkoj starosti, a niži stepen, manjoj biološkoj starosti, bez obzira na broj godina koje imamo. Rezultati istraživanja su pokazali da se biološka starost može povećati tokom relativno kratkog vremenskog perioda ukoliko smo izloženi stresu. Srećom, pokazalo se i da je ovo povećanje biološke starosti prolazno ukoliko stresa više nema i oporavimo se od njega. Na primer, pacijenti koji su doživeli neku povredu doživeli su snažno i brzo povećanje biološke starosti nakon hitne operacije. Međutim, biološka starost se vratila na početnu vrednost u danima nakon operacije, kako su se te osobe oporavljale. Ovo je, svakako, dobra vest.
Ostaje otvoreno pitanje do koje mere je reverzibilno biološko starenje koje je posledica dugotrajnog stresa, nakon njegovog završetka, ali ovi podaci ukazuju na to da, verovatno, ovaj proces nije, u potpunosti, bespovratan [1].
