Koliko puta ste čuli da je neko od sportista preminuo na utakmici ili treningu? Uzrok je najčešće Iznenadna srčana smrt.
Njena učestalost je oko 1 slučaj na 40 do 80 hiljada sportista godišnje i to svakako nije velika učestalost, ali svaki slučaj zadobije veliku medijsku pažnju. Razlog tome je i to što se radi, najčešće, o mladim i zdravim ljudima u sportu, koji prolaze rigorozne zdravstvene preglede kako bi mogli da se bave sportom [1]. Svakako se deo sportista koji su u riziku otkrije na zdravstvenim pregledima, ali kod njih 80% nisu postojale nikakve naznake da može doći do iznenadne srčane smrti. Da li postoji još nešto što možemo da uradimo? Nauka kaže da možemo. Danas su genetski testovi dostupniji nego ikada, a njihovi rezultati mogu, u nekim slučajevima, da nam ukažu na sportiste koji imaju veći rizik nastanka iznenadne srčane smrti na terenu. Naravno, postojanje neke genetske anomalije koja može uticati na to da sportista doživi iznenadnu srčanu smrt, nužno ne znači da će i do nje doći, odnosno ne bi smela da predstavlja osnov za to da se nekome zabrani bavljenje sportom, ali može da nam ukaže na sportiste koji su u većem riziku i gde pregledi i praćenje sportista moraju biti znatno detaljniji kako bismo otkrili prve znake bolesti i kako bismo mogli da reagujemo čim se oni pojave. Kako to u praksi izgleda?
Recimo, može postojati sindrom produženog QT intervala (LQTS) koji je nasledni srčani poremećaj uzrokovan mutacijom na određenim genima, ali se može razlikovati više genetskih subtipova – LQT 1 – 3. Ulazak u hladnu vodu nosi značajno veći rizik nastajanja životno ugrožavajućih aritmija kod sportista koji imaju subtip LQT1, nego kod druga dva subtipa. Zbog toga moramo biti znatno oprezniji kod sportiste koji je plivač, a ima LQT1, nego što bi to bio slučaj, kada bi se bavio trčanjem. Za sada, jedini slučaj kada bi samo genetsko testiranje moglo da sportistu isključi iz bavljenja sportom jeste stanje koje se zove aritmogena kardiomiopatija desne komore (ARVC) gde kada i ne postoje simptomi bolesti, samo postojanje mutacije na genu, jeste dovoljan razlog da se osoba mora suzdržati od bavljenja sportom visokog intenziteta i takmičarskim sportom [2].
Dakle, rigorozni zdravstveni pregledi, praćenje sportista i brza reakcija ako se nešto dogodi ostaju osnova zaštite zdravlja sportista, ali genetska analiza postaje moćno pomoćno sredstvo kojim možemo dodatno da zaštitimo sportiste.
