Kada počnemo da vežbamo u želji da smršamo, prvo što naučimo jeste da treba da vežbamo u određenoj zoni koja je određena brojem srčanih otkucaja, jer je u toj zoni sagorevanje masti najefikasnije.
Za to koristimo neki od brojnih satova ili u teretani na traci za trčanje ili bicikli ukucamo naš broj godina, kilograma i pol i sama mašina odredi zonu u kojoj treba da vežbamo. Koliko je ta zona zaista precizna i da li vežbamo u zoni u kojoj i treba da vežbamo? Istraživači koji su se bavili ovim pitanjem, nedavno su istakli da “zona sagorevanja masti” prikazana na komercijalnim mašinama za vežbanje možda ne odgovara optimalnom pulsu za sagorevanje masti za svakog pojedinca.
Suprotno opštim savetima koje daju ove mašine zasnovane na faktorima kao što su starost, pol i broj otkucaja srca, istraživači predlažu upotrebu kliničkog testiranja vežbanja kako bi se odredio fiziološki odgovor pojedinca na vežbanje za bolje rezultate gubitka masti. U studiji su koristili model zasnovan na mašinskom učenju kako bi bolje razumeli ovaj odnosa. Naime, većina sprava za vežbanje nije prošla rigoroznu validaciju, tako da je moguće da puno ljudi vežba intenzitetom koji nije u skladu sa njihovim ciljem gubitka težine. Istraživači su izvršili poređenje između otkucaja srca na FATmax, koji je zabeležen tokom kliničkog testa vežbanja i na kome je utvrđeno da je sagorevanje masti najveće i pulsa koji koji mašina predvidi kao zonu sagorevanja masti. Analizirajući uzorak od 26 učesnika, uočena je prosečna razlika između izmerenog i predviđenog otkucaja srca od čak 23 otkucaja u minuti. Ovo naglašava potencijalnu netačnost opštih preporuka za „zonu sagorevanja masti“.
Dakle, ostaje nam da pokušamo da pronađemo pravu zonu u kojoj topimo masti ili prihvatimo činjenicu da je glavni razlog zbog koga vežbamo zdravstvena korist pa tek onda gubitak kilograma [1].
