Istraživači tvrde da gojaznost smanjuje sposobnost mozga da asocijativno uči na osnovu senzornih podsticaja. Naime, mozak je odgovoran za kontrolu našeg ponašanja formiranjem asocijacija, povezujući tačno određene spoljne stimulanse sa eventualnim posledicama.
Ovakvo učenje je izuzetno važno za formiranje veza između nervnih ćelija u mozgu i dodeljuje motivacionu snagu stimulusima. Centralna tačka ovog procesa je dopaminergički deo mozga, koji je osetljiv na signalne molekule u telu kao što je insulin. Primer asocijativnog učenja jeste povezivanje vruće ringle sa mogućnošću da se opečemo. Vruća ringla je senzorni podsticaj koji izaziva proces asocijativnog učenja da možemo da se opečemo: vruća ringla – opekotina. Istraživači su želeli saznati kako smanjena osetljivost na insulin zbog gojaznosti utiče na ovu sposobnost mozga. U istraživanju je učestvovalo 30 ispitanika koji su imali normalnu telesnu težine i 24 ispitanika koji su bili gojazni. Ispitivano je kako lek liraglutid utiče na njih. Inače, liraglutid je GLP-1 agonist koji podstiče proizvodnju insulina i izaziva osećaj sitosti i često se koristi u lečenju gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Rezultati su pokazali da je sposobnost gojaznih učesnika da formiraju asocijacije između senzornih podsticaja značajno smanjena u odnosu na one koji imaju normalnu telesnu težinu. Međutim, nakon samo jedne doze liraglutida, gojazni učesnici više nisu pokazivali ovakvo zaostajanje. Najveća važnost ovog otkrića se ogleda u tome da smo naučili kako osnovne ljudske sposobnosti, poput asocijativnog učenja, ne zavise samo od spoljašnjih faktora, već i od metaboličkog stanja tela.
Definitivno je pokazano da postoje zabrinjavajuće promene u radu mozga, čak i kod mladih gojaznih osoba koje nemaju drugih zdravstvenih problema. Zbog toga bi prevencija gojaznosti morala da ima mnogo veću ulogu u budućnosti [1].
