Search

Kako letnje i zimsko računanje vremena utiče na spavanje?

Oni koji su rođeni pre 1983. godine u Srbiji, pamte da se tada nije pomerao sat u martu i oktobru, odnosno nije postojalo letnje i zimsko računanje vremena. Zadnjih 40 godina, dva puta godišnje pomeramo sat. Zašto je to tako i kako to utiče na naše spavanje?

Suštinski, pomeranje sata je smišljeno kako bi se tokom leta, kada je dan duži, „ukrao“ jedan sat od jutra (kada spavamo) i dodao večeri kako bi što duže imali prirodnu svetlost. Na tu ideju je prvi došao Bendžamin Frenklin, 1784. godine, koji je smatrao da bi se time uštedelo na svećama koje su tada korišćene za osvetljavanje. Prva zemlja koja je uvela letnje računanje vremena bila je Nemačka, 1916. godine, a odmah posle nje i Velika Britanija. Danas, 110 od 193 država, koliko ih je članica Ujedinjenih nacija, pomera sat svake godine. Iako zamišljeno pre svega zbog uštede energije, pokazalo se da su uštede minimalne.

S druge strane, postoje argumenti da pomeranje skazaljki sata ima negativne posledice po naše zdravlje. Naučnici su ispitivali spavanje kod 30.097 osoba, starosti od 45 do 85 godina i kako pomeranje sata utiče na spavanje. Pokazalo se da pomeranje sata, i to ono kada se tokom noći dodaje jedan sat više, utiče na način da dovodi do kratkotrajnog poremećaja u spavanju, koje nestaje nakon dve nedelje. Takav poremećaj nije postojao kod pomeranja sata koje podrazumeva oduzimanje jednog sata od noći, odnosno kraćeg spavanja.

Zanimljivo je da su ispitanici spavali nešto duže zimi (6,84 sati), nego leti (6,76 sati), za oko 5 minuta [1].

[1] Zolfaghari, S., Cyr, M., Pelletier, A., & Postuma, R. B. (2023). Effects of Season and Daylight Savings Time Shifts on Sleep Symptoms: Canadian Longitudinal Study on Aging. Neurology.