Nova studija je ispitivala kako se formira sećanje u mozgu laboratorijskih miševa. Ona je pokazala da su ključni određeni procesi na nivou molekula koji dovode do ekspresije određenih gena. Ova genska ekspresija u neuronima (nervnim ćelijama) ima ključnu ulogu u konsolidaciji sećanja.
Studija je bila fokusirana na centralni adrenergički sistem koji kontroliše našu sposobnost da usmerimo pažnju na nešto što je ključan preduslov toga da nešto zapamtimo. Istraživači su tražili posebne beta-2-adrenergičke receptore, koji inače postoje u različitim ćelijama u telu, ali za istraživanje je posebno bilo značajno njihovo postojanje u regionu mozga koji se naziva hipokampus i koji je najvažniji za pamćenje. Kada se ovi receptori aktiviraju oni šalju signal neuronima da oslobode enzim koji se zove fosfodiesteraza (PDE4D5). Kada su naučnici blokirali beta-2-adrenergičke receptore kod miševa, što znači da geni nisu mogli da se ekspresuju pa ni da se stvori PDE4D5, pokazalo se da ti miševi imaju slabo pamćenje, posebno snalaženje u prostoru i određivanju mesta gde se nalaze. To su upravo one promene koje mi viđamo kod ljudi obolelih od Alchajmerove bolesti. Blokadom ovih receptora, praktično je onemogućeno, aktiviranje gena i proizvodnja enzima PDE4D5.
Međutim, kada je miševima dat lek koji je oponašao dejstvo PDE4D5 koga kod njih nije bilo (jer su blokirani receptori), njihovo pamćenje se popravilo. Zašto je ovo važno? Ovakva istraživanja ponovo stavljaju u fokus eventualno korišćenje lekova koji su PDE inhibitori u lečenju osoba obolelih od Alchajmerove bolesti. Neki od njih su korišćeni u ranijim studijama od kojih su neke pokazale da imaju efekat, a neke da ga uopšte nemaju. Jedan od njih je sildenafil koji je zapravo PDE5 inhibitor (poznat je pod zaštićenim nazivom Viagra).
Međutim, ovakva istraživanja ulivaju novu nadu da ćemo kada bolje razumemo sve mehanizme koji učestvuju u kompleksnom procesu pamćenja, moći i da pomognemo obolelima od Alchajmerove bolesti [1].
