Studija na više od 15.000 ljudi pokazala je da je fizička kondicija povezana sa manjom verovatnoćom razvoja atrijalne fibrilacije i moždanog udara. Istraživanje je predstavljeno na kongresu Evropskog udruženja kardiologa. Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj srčanog ritma, koji, godišnje, pogađa više od 40 miliona ljudi širom sveta. Procenjuje se da će svaka treća osobe u Evropi, tokom života, razviti atrijalnu fibrilaciju. Pacijenti sa ovim stanjem imaju pet puta veći rizik od moždanog udara u odnosu na svoje osobe istih godina koji nemaju atrijalnu fibrilaciju. Ova studija je istraživala da li je fizička kondicija povezana sa verovatnoćom razvoja atrijalne fibrilacije. Studija je obuhvatila 15.450 pojedinaca bez atrijalne fibrilacije koji su upućeni na test na traci za trčanje između 2003. i 2012. godine. Prosečna starost bila je 55 godina, a 59% ispitanika su bili muškarci. Kondicija je procenjivana pomoću Bruce protokola, gde se učesnicima traži da hodaju brže i po strmijem nagibu u sukcesivnim fazama od po tri minute. Kondicija je izračunata prema stopi potrošnje energije koju su učesnici postigli, što je izraženo u metaboličkim ekvivalentima (MET).
Učesnici su praćeni zbog pojave atrijalne fibrilacije, moždanog udara, srčanog udara i smrti. Istraživači su analizirali povezanost između kondicije i atrijalne fibrilacije, moždanog udara i velikih nepovoljnih kardiovaskularnih događaja (MACE; kombinacija moždanog udara, srčanog udara i konačno smrti) nakon prilagođavanja faktora koji bi mogli uticati na tu povezanost, uključujući starost, pol, nivo holesterola, funkciju bubrega, prethodni moždani udar, hipertenziju i korišćenje lekova. Tokom praćenja od 11,5 godina, 515 učesnika (3,3%) razvilo je atrijalnu fibrilaciju. Svako povećanje za jedan MET na testu na traci za trčanje bilo je povezano sa 8% manjim rizikom od nastanka atrijalne fibrilacije, 12% manjim rizikom od moždanog udara i 14% manjim rizikom od MACE. Učesnici su podeljeni u tri grupe prema nivou kondicije ostvarenom tokom testa na traci za trčanje: niska (manje od 8,57 MET), srednja (8,57 do 10,72) i visoka (više od 10,72). Verovatnoća da se atrijalna fibrilacija neće pojaviti tokom petogodišnjeg perioda bila je 97,1%, 98,4% i 98,4% u grupama sa niskim, srednjim i visokim nivoom kondicije. Zaključci su više nego jasni. Fizičko vežbanje nam pomaže da smanjimo rizik nastanka bilo koje od ovih bolesti [1].
