Pozitivni efekti fizičkog vežbanja kod osoba koje su obolele od dijabetesa tipa 2 su dobro poznati. Svaka fizička aktivnost je dobra i doneće neke koristi. Ali da li je neka bolja ili lošija, odnosno da li će neka fizička aktivnost biti korisnija od neke druge?
Prema rezultatima skoro objavljene studije u časopisu „The American Journal of Medicine“ postoji razlika. Istraživači su se fokusirali se na nekoliko ključnih pitanja: da li je aerobno vežbanje korisnije od vežbi snage, koje je optimalno vreme dana za vežbanje, da li vežbati pre ili posle obroka i da li se mora izgubiti na težini da bi postojale koristi ili ne. Oni su pregledali desetine studija i izvukli zajedničke zaključke. Neka od ključnih otkrića uključuju: (1) redovno aerobno vežbanje: fizička aktivnost, kao što su trčanje, biciklizam, plivanje i brzo hodanje, koji povećavaju broj otkucaja srca i potrošnju kiseonika u organizmu pomažu u regulaciji nivoa glukoze u krvi; (2) vežbe snage: vežbe snage, koje uključuju tegove, elastične trake za vežbanje ili vežbe uz sopstvenu težinu, imaju blagotvorni uticaj na povećanje osetljivost ćelija na insulin kod osoba sa dijabetesom tipa 2; (3) kretanje više puta tokom dana uz prekid perioda u kome samo sedite, pozitivno utiče na kontrolu nivoa glukoze u krvi i nivo insulina; (4) vežbanje kasnije tokom dana može dovesti do bolje kontrole nivoa šećera u krvi, i poboljšati osetljivost ćelija na insulin. Ako bi se to sve svelo na nekoliko preporuka, suštinski je svako vežbanje i kretanje dobro i što više vežbate to je bolje.
Kombinacija aerobnih vežbi i vežbi snage je bolja od bilo kog od njih pojedinačno. Vežbanje popodne može biti efikasnije od vežbanja ujutru za kontrolu nivoa glukoze, a vežbanje posle obroka može malo više pomoći nego pre obroka. I ne morate izgubiti na težini da biste videli koristi od vežbanja [1].
