Brojna istraživanja su pokazala da je što veća mentalna aktivnost tokom celog života i u starosti jedan od najznačajnijih faktora koji nas štiti od pojave demencije, odnosno Alchajmerove bolesti kao njenog najčešćeg oblika.
S obzirom na povezanost slabljenja sluha i rizika nastanka demencije, a uzevši u obzir da je slabljenje sluha nešto što pogađa preko dve trećine osoba starijih od 70 godina, posebno je važno pomoći starijima koji se suočavaju sa problemima sa sluhom.
U novom istraživanju u kome su analizirani podaci 2.413 starijih osoba, od kojih je polovina bila starija od 80 godina, pokazalo se da postoji jasna veza između intenziteta gubitka sluha i pojave demencije. Što je gubitak sluha bio izraženiji, to je bila i veća udruženost sa pojavom demencije. Smatra se da je mehanizam delovanja takav, da osobe koje čuju slabije postaju socijalno izolovanije, sa manjim brojem socijalnih kontakata, što nužno dovodi i do smanjenja mentalne aktivnosti što posebno pogoduje nastanku demencije. Ono što je istraživanje još pokazalo jeste i činjenica da su osobe koje su imale problema sa sluhom, ali su koristile slušne aparate, nisu se sretali sa povećani rizikom nastanka demencije. To ukazuje koliko je značajno starijim osobama, koje se suočavaju sa slabljenjem sluha, obezbediti na vreme slušne aparate i podsticati ih na njihovu upotrebu. Podaci iz SAD pokazuju da svega 14,4% osoba starijih od 65 godina koristi slušne aparate, dok se procenjuje da njih skoro 27% ima potrebu za slušnim aparatima.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da među starijima od 65 godina više od jedne trećine ima probleme sa sluhom. Zbog toga je potrebno učiniti dodatne napore kako bi se starijim osobama sa problemima sa sluhom, slušni aparati učinili dostupnijima, a njihovo korišćenje što je moguće lakše.
