Search

Koliko dana treba da budemo na povremenom gladovanju?

Povremeno gladovanje (intermittent fasting) je sve popularniji način ishrane i on podrazumeva suzdržavanje od unošenja hrane u određenom vremenskom periodu svakodnevno. Postoji jako puno različitih režima držanja ovog načina ishrane i neke osobe ga drže samo nekoliko dana nedeljno, a neke svakodnevno. Mi znamo da svaki od njih ima uticaj na intoleranciju na glukozu i na insulinsku rezistenciju.

Intolerancija na glukozu podrazumeva stvaranje metaboličkih uslova koji dovode do povećanja nivoa glukoze (šećera) u krvi.  Potom sledi insulinska rezistencija koja podrazumeva da ćelije nisu dovoljno osetljive na prisustvo insulina i zbog toga smanjeno preuzimaju glukozu što dovodi do toga da se njena koncentracija u krvi povećava što ima brojne negativne zdravstvene posledice. Ovo je praktično pre-dijabetes i to predstavlja vrlo ozbiljno zdravstveno stanje koje se mora lečiti. Povremeno gladovanje utiče i na intoleranciju na glukozu i insulinsku rezistenciju i naučnici su želeli da ispitaju kako dužina neunošenja hrane utiče na njih. Ispitivano je da li produženo gladovanje povećava koncentraciju norepinefrina i ketona i smanjuje telesnu temperaturu u većoj meri od kraćeg povremenog gladovanja, jer ukoliko je tako onda bi to trebalo da dovede do poboljšane tolerancije na glukozu. Četrdeset tri zdrava mlada muškarca su nasumično odabrana da drže režim povremenog gladovanje tokom 2 dana, druga grupa je prilazila kroz povremeno gladovanje tokom 6 dana, dok se treća grupa hranila uobičajenu. Praćene su promene rektalne temperature, koncentracije ketona i kateholamina, tolerancija na glukozu i oslobađanje insulina kao odgovor na test tolerancije na glukozu.

Oba režima povremenog gladovanja povećala su koncentraciju ketona, ali je efekat je bio veći nakon 6-dnevnog režima. Rektalna temperatura i koncentracija epinefrina su povećani samo nakon 2-dnevnog režima, dok su oba načina ishrane su poboljšala toleranciju na glukozu. Šta to praktično znači? Posle držanja režima povremenog gladovanja tokom 2 dana, pokazalo se da nakon tog perioda i vraćanja na uobičajen način ishrane, ove osobe nisu bile u stanju da efikasno koriste glukozu. Naučnici smatraju da je to povezano sa većim stresom tokom kratkotrajne promene načina ishrane. Zbog toga je došlo do povećanja nivoa epinefrina i promene u telesnoj temperaturi. Epinefrin je hormon koji se obično oslobađa kada je telo pod stresom i može uticati na način na koji telo koristi glukozu.

Drugačije je kod osoba koje su režimu povremenog gladovanja bile 6 dana. Telo zbog prolongiranog povremenog gladovanja aktivira mehanizme adaptacije, što dovodi do poboljšanog oslobađanja insulina (hormona koji reguliše nivoe šećera u krvi) i održavanja tolerancije na glukozu. Drugim rečima, telo se može prilagoditi dužem povremen om gladovanju tako da efikasno koristi i reguliše nivoe glukoze, što nije bio slučaj sa povremenim gladovanje, koje traje svega 2 dana nedeljno. Zbog toga, ukoliko ste na režimu povremenog gladovanja, morate da ga poštujete najmanje tokom 6 dana nedeljno [1].

[1] Solianik, R., Židonienė, K., Eimantas, N., & Brazaitis, M. (2023). Prolonged fasting outperforms short-term fasting in terms of glucose tolerance and insulin release: a randomised controlled trial. British Journal of Nutrition, 1-10.