Moždani udar nastaje kada dođe do opstrukcije nekog od krvnih sudova koje neki deo mozga snabdevaju krvlju ili ako dođe do krvarenja u mozgu. Na taj način ćelije u jednom delu mozga ostaju bez kiseonika i hranljivih materija i zbog toga umiru.
U zavisnosti od toga koji i koliki deo mozga je zahvaćen, možemo da govorimo o posledicama moždanog udara. One mogu biti izuzetno teške, ali i lakše. U svakom slučaju, oporavak od posledica moždanog udara je dugotrajan. Naučnici su pratili, u periodu od 5 godina, od 2014. do 2019. godine, 1.367 osoba koje su doživele moždani udar. Njihova prosečna starost je bila 72 godine i njih 62% su bili muškarci. Potom su pratili njihovu fizičku aktivnost u periodu od 6 meseci, da bi nakon 6 meseci procenili nivo njihovog funkcionalnog oporavka koristeći modifikovanu Rankin skalu. Na osnovu nivoa fizičke aktivnosti, podelili su ih u dve grupe – na one koji su povećali nivo fizičke aktivnosti i održavali je na niskom nivou i one koji su bili manje aktivni i koji su tokom vremena dodatno smanjili svoju aktivnost, postajući fizički neaktivni. Pokazalo se da fizička aktivnost reprogramira i mozak i telo nakon moždanog udara.
Vežbanje poboljšava oporavak tela na ćelijskom nivou, jača mišićnu snagu, povećava kvalitet života i smanjuje rizik od padova, depresije i kardiovaskularnih bolesti. Bez obzira na to koliko je bio težak moždani udar, postoje brojne koristi od fizičke aktivnosti [1].
