U novoj studiji predstavljen je napredak koji je postignut na polju razvoja i primene mikrorobota u lečenju. Oni predstavljaju minijaturne medicinske uređaje, koji su široki samo 20 mikrometara. Njihova veličina, nekoliko puta manja od širine dlake, omogućava im ne samo da se kreću kroz telo bez potrebe izvođenja invazivnih procedura, već i da se kreću brzinom od čak 3 milimetra u sekundi.
U istraživanju, ovi mikroroboti su korišćeni za prenos potrebnih doza kortikosteroida, dexametazona, do bešike laboratorijskih miševa. Oni su uspešno lek doneli do bešike i tu ga otpustili, za šta su i bili programirani. Mikroroboti su napravljeni od biokompatibilnih polimera korišćenjem tehnologije slične 3D štampanju, što omogućava precizno oblikovanje i funkcionalnost. Interesantna karakteristika ovih mikrorobota je njihov način kretanja. U svakom mikrorobotu se nalazi mala vezikula vazduha i kada su izloženi akustičnom polju, kao što je ono koje nastaje korišćenjem ultrazvuka, vezikule vibriraju, gurajući robote napred. Fokus istraživanja bio je na bolestima bešike. Mikroroboti su, nakon unošenja u bešike laboratorijskih miševa, polako otpuštali dexametazon tokom perioda od oko dva dana. Takav stalni protok leka bi mogao omogućiti pacijentima da prime više lekova tokom dužeg vremenskog perioda, poboljšavajući ishode lečenja, na bezbolan način. Međutim, pre nego što se ova tehnologija ispita za korišćenje u lečenju bolesti kod ljudi ostaje nekoliko pitanja koja se moraju rešiti. Za početak, mikroroboti moraju da budu potpuno biorazgradivi, kako bi se na kraju rastvorili u telu. Ali, prvi veliki korak je napravljen.
Biće potrebno još mnogo godina da ova tehnologija postane takva da se može bezbedno koristiti u lečenju ljudi, ali će sigurno u budućnosti biti primenjivan. Oni stariji se možda sećaju filma „Fantastično putovanje“ iz 1966. godine. Skoro 60 godina posle toga, dolazimo do onoga što je opisano u njemu.
