Nedavno objavljena studija je otkrila zabrinjavajuću vezu između tradicionalnog shvatanja muškosti i smanjenog prijavljivanja faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, kao što su visok krvni pritisak i holesterol. Iako su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrti i u Srbiji i širom sveta, veliki deo njih se može sprečiti ranim otkrivanjem i lečenjem.
Međutim, istraživanje sugeriše da je manja verovatnoća da će muškarci koji su blisko usklađeni sa stereotipnim muškim normama tražiti pomoć lekara i lečiti se zbog povišenog krvnog pritiska i holesterola. Istraživači su analizirali podatke preko 12.300 ispitanika iz nacionalne studije koja je trajala 24 godine. Naučnici su se fokusirali na „izražajnost muškog pola“, procenjujući kako prijavljena ponašanja, sklonosti i verovanja muškaraca odražavaju tradicionalne muške norme u njihovom društvenom kontekstu. Rezultati su otkrili da su muškarci koji su se više pridržavali ovih normi znatno manje prijavljivali da imaju hipertenziju ili povišene nivoe holesterola, kao i da su se u manjoj meri lečili. I dok znamo da su muški rod i pol dugo bili povezani sa nižim stopama traženja pomoći, posebno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i zaštiti mentalnog zdravlja, ova studija je ispitala kako društveni pritisci oblikuju ova ponašanja. Otkriveno je da je društveno shvatanje muškosti kod muškaraca povezano sa nižim izveštavanjem o kardiovaskularnim rizicima. Čini se da ovi pritisci obeshrabruju ponašanja kao što su zdravstveni pregledi i pridržavanje uzimanja propisane terapije. Izgleda da za mnoge muškarce tradicionalno shvatanje muškosti deluje kao prepreka angažovanju u zdravstvenoj zaštiti, što ih može dovesti do umanjivanja ili zanemarivanja dijagnoze.
Očigledno je da očekivanja društva u vezi sa rodom, rasom ili seksualnošću mogu značajno uticati na zdravstvene ishode. Zbog toga je važno razumeti društvene faktore kod zdravstvenih programa usmerenih na muškarce [1].
