Socijalna izolacija je sve veći problem sa kojim se suočavaju starije osobe. Ona podrazumeva skoro potpuni prekid svih socijalnih kontakata koje starija osoba ima. Naučnike je zanimalo kako socijalna izolacija utiče na veličinu mozga i funkcionisanje starijih osoba.
U studiji je učestvovalo 8.896 osoba prosečne starosti od 73 godine koji nisu imali demenciju. Svim osobama je urađeno snimanje mozga NMR (nuklearnom magnetnom rezonancom), prošli su zdravstvene preglede i uzeti su podaci o broju i vrsti socijalnih kontakata koje su imali. Pokazalo se da su osobe sa najmanje socijalnih kontakata imale značajno manji ukupni volumen mozga, u poređenju sa osobama koje su imale najviši nivo socijalnih kontakata. Delovi mozga koji su najviše pogođeni su bili hipokampus i amigdala. To su upravo delovi mozga koji imaju važnu ulogu u pamćenju i pogođeni su demencijom. Istraživači su uzeli u obzir i druge faktore koji mogu uticati na veličinu mozga, poput starosti, dijabetesa, pušenja i vežbanja. Postojanje depresije može u određenoj meri da objasni vezu između socijalne izolacije i veličine mozga.
Neke studije su pokazale da ukoliko starije osobe koje su socijalno izolovane, počnu da se druže i budu uključene u grupe koje poboljšavaju njihove socijalne kontakte, smanjenje zapremine mozga može da se zaustavi ili ovaj proces može čak i da se preokrene. Ova studija pokazuje značaj socijalnih kontakata u starosti i što veće aktivnosti [1].
