Tim istraživača je razvio potencijalni antibiotik koji može da se koristi za lečenje infekcija izazvanih bakterijom Acinetobacter baumannii, koja je čest uzročnik intrahospitalnih infekcija kao što su upala pluća i meningitis.
Lek je otkriven upotrebom veštačke inteligencije koja je bila „trenirana“ da proceni učinak skoro 7.000 potencijalnih lekovitih jedinjenja u smislu sprečavanja rasta ove bakterije. Pre ove, istraživači su izradili drugu studiju gde je veštačka inteligencija trebala da pronađe hemijsko jedinjenje koje je moglo da uništi bakteriju Escherichia coli. Jedinjenje koje je veštačka inteligencija izabrala nazvali su halicin, koji se pokazao delotvornim protiv nekoliko vrsta bakterija koje su otporne na druge antibiotike. U ovom istraživanju, veštačka inteligencija je analizirala skup od 6.680 hemijskih jedinjenja sa manje od dva sata. Ona je izabrala 240 hemijskih jedinjenja koja su izabrana za testiranje u laboratoriji, da bi se od njih pojavilo se devet potencijalnih antibiotika. Od njih 9, konačno je izabrano jedno jedinjenje, koje je prvobitno bilo testirano kao potencijalni lek za dijabetes. Ono je nazvano abaucin i pokazalo se kao vrlo efikasno u suzbijanju bakterije Acinetobacter baumannii, ali ne i drugih bakterija. Ono svoje dejstvo postiže poremećajem procesa poznatog kao transport lipoproteina u bakteriji.
Ova studija pokazuje svu moć korišćenja veštačke inteligencije u pronalasku novih lekova. Proces koji je ona završila za manje od dva sata, kod klasičnog ispitivanja lekova bi trajao mesecima, pa i godinama. Zbog toga veštačka inteligencija predstavlja moćno oružje ukoliko se koristi za dobrobit celog čovečanstva, kao u ovom slučaju [1].
