Koliko puta nam se dogodilo da odugovlačimo kada nešto treba da uradimo? I da ono što treba da uradimo danas, ostavimo za sutra. Zašto je to tako?
Naučnici su u studiji došli do odgovora na ovo pitanje. Istraživanje je pokazalo da uzrok našeg oklevanja može ležati u nečemu što možemo da nazovemo kognitivna pristrasnost. Mi znamo da nešto što treba da uradimo danas i što je teško, biće jednako teško i kasnije, ali jednostavno ne možemo da se odupremo porivu da obavezu odložimo u nadi da će u budućnosti to ipak biti lakše. U istraživanju su naučnici tražili od 43 ispitanika da odrede da li žele malu nagradu odmah ili veću nagradu kasnije i da urade jednostavan zadatak odmah ili teži zadatak kasnije. Pokazalo se je većina ispitanika želela nagradu odmah iako je ona bila manja. Takođe, većina ispitanika je birala da odmah uradi lakši posao, odnosno da danas zapamti 10 brojki pi broja, u odnosu na to da zapamte 20 brojki pi broja do sledeće nedelje. Kada je tokom donošenja odluke rađeno snimanje mozga nuklearnom magnetnom rezonancom, zabeležena je posebna aktivnost u dorzijalno-medijalnom prefrontalnom korteksu kod većine ispitanika. Deluje da je ovaj deo mozga zadužen za kombinovanje informacija o nagradi koju dobijamo i naporu koji treba da uložimo. Ukoliko je zadatak bio teži neuralna aktivnost je bila veća, a što je nagrada bila veća to je neuralna aktivnost bila manja. Međutim, najjača neuralna aktivnost je zabeležena kada su nagrada i napor bili jednaki i kada je trebalo doneti odluku da li nešto da uradimo odmah ili da odložimo. To odgovara onom trenutku u kome odlučujemo da li nešto da uradimo odmah ili ne.
Pokazalo se da je deo ispitanika bio skloniji da odugovlači, dok je deo ispitanika ipak bio skloniji da stvari uradi odmah. Međutim, kada im je ponuđeno da isti zadatak mogu da urade dana ili sutra, većina je odugovlačila i ostavila posao za sutra. Prelomna tačka je zapravo ta za koliko smatramo da će zadatak biti lakši ukoliko ga ostavimo za kasnije. Razlike u aktivnosti dorzijalno-medijalnog prefrontalnog korteksa između ispitanika je zapravo bila dovoljna naučnicima da mogu da predvide da li će ispitanici nešto uraditi odmah ili će odložiti za kasnije.
Da li vi uradite ono što treba odmah i sada ili ipak odložite za neki drugi dan? Deo odgovora nije samo u volji, već i u aktivnosti našeg mozga [1].
