Mnogi se sami bude, ujutru, pre alarma. Desi vam se da navijete alarm, ali se probudite neposredno pre nego što se oglasi. Zašto je to tako?
Jedno, ranije sprovedeno istraživanje u kome se 269 odraslih osoba izjašnjavalo da li ih budi alarm ili se sami probude pre alarma, je pokazalo da se jedna četvrtina uvek budi sama, pre alarma, a ostale tri četvrtine ispitanika se samo ponekad probude pre alarma. Nakon što je to istraživanje sprovedeno, naučnici su izabrali 15 osoba i u periodu od tri dana pratili njihovo spavanje. Pokazalo se da njih 5 od 15, dakle jedna trećina, se uvek budila tačno 10 minuta pre vremena na koje je bio podešen alarm. Zašto je to tako? Zašto se naš biološki časovnik oglasi pre onog pravog? Naučnici smatraju da to ima veze sa suprahijazmatičnim jedrom, delo mozga, koji se nalazi odmah iznad mesta gde se u mozgu ukrštaju očni nervi. Smatra se da kod osoba koje uglavnom idu na spavanje u isto vreme i bude se u isto vreme, naše suprahijzmatično jedro uči to ponašanje i reguliše koncentraciju jednog proteina koji je potreban za naše buđenje. On se naziva PER i uveče su njegove koncentracije niske, potom se tokom noći povećavaju, da bi bile najveće pre buđenje, kada reguliše oslobađanje hormona koji naše telo pripremaju za buđenje, san postane lak i probudimo se. Da li je uvek tako? Ne baš. Smatra se da ukoliko ne spavamo, naša potreba za spavanjem nadvlada naš biološki sat i mi prespavamo ono vreme kada smo trebali da se probudimo.
Ali, ako ovakvih nepredviđenih događaja nema, i uvek idemo u krevet i budimo se u isto vreme, naše telo bi to naučilo i alarm nam ne bi ni trebao [1].
