Nova studija je ispitivala uobičajenu kognitivnu zamku: „iluziju postojanja adekvatnosti informacija“, koja navodi pojedince da veruju da imaju sve potrebne informacije tokom donošenja odluke, što ih potencijalno čini pogrešnim.
Studija je uključila 1.261 ispitanika koji su učestvovali u eksperimentu. Učesnici su bili podeljeni u tri grupe i pročitali članak o izmišljenoj školi koja se suočava sa neadekvatnim vodosnabdevanjem. Jedna grupa je dobila samo argumente za spajanje sa drugom školom koja je imala dovoljno vode, druga grupa je samo čitala razloge da se razdvoji i traži alternativna rešenja, dok su kontrolnoj grupi predstavljene argumenti obe strane. Otkriveno je da, generalno, ljudi ne prestaju da razmišljaju o tome da li možda postoji više informacija koje bi im pomogle da donesu informisaniju odluku. Međutim, i pored toga, učesnici kojima su bili dati samo jedni argumenti – bilo za spajanje ili protiv spajanja – i dalje su se osećali sigurnim u svoje odluke. Iznenađujuće, ovi pojedinci su bili sigurniji u svoje izbore od onih koji su imali pristup kompletnom skupu informacija. Štaviše, oni sa delimičnim informacijama verovali su da će drugi verovatno doneti istu odluku, ojačavajući njihovo samopouzdanje uprkos nedostatku potpunog razumevanja. Ipak, kada su neki učesnici koji su u početku imali samo jednu perspektivu kasnije razmotrili suprotne argumente, mnogi su bili spremni da preispitaju svoj stav. Studija dopunjuje postojeća istraživanja naivnog realizma, gde ljudi svoje subjektivno razumevanje vide kao objektivnu istinu.
Zbog toga je važno dobiti sve informacije. Istraživači smatraju da naš prvi potez kada se ne slažemo sa nekim, bi trebalo da bude pitanje: Da li postoji nešto što mi nedostaje što bi mi pomoglo da sagledam njihovu perspektivu i bolje razumem njihovu poziciju [1]?
