Hipertenzija (povišen arterijski krvni pritisak) je masovna nezarazna bolest od koje u Srbiji, prema dostupnim podacima, boluje 46.8% stanovnika (2.7 miliona, a procena je da oko 1.1 milion građana pije lekove za lečenje hipertenzije i da 33.9% obolelih ima postavljenu dijagnozu i koristi savetovanu terapiju). Ovako veliki broj obolelih posledica je dugogodišnjih nepovoljnih socio-ekonomskih dešavanja, ali i neadekvatne ishrane (slana i začinjena hrana), pušenja, gojaznosti i fizičke neaktivnosti. U Evropi je učestalost hipertenzije između 30 i 45%, a zastupljenost u populaciji starijih od 60 godina preko 60%. Očekuje se da će do 2025. godine čak 1.5 milijardi odraslog svetskog stanovništva bolovati od hipertenzije.
Hipertenzija se najčešće razvija godinama i ne daje izražene simptome. Ali i bez simptoma dovodi do oštećenja krvnih sudova i organa, naročito mozga, bubrega, očiju i srca.
Krvni pritisak se meri i beleži kao odnos dva broja izražen u milimetrima živinog stuba (mmHg), npr. 120/70mmHg. Prvi broj označava sistolni (gornji) krvni pritisak – pritisak u arterijama u trenutku kada je srčani mišić u kontrakciji, a drugi broj označava dijastolni (donji) – pritisak u arterijama kada je srčani mišić opušten između dve kontrakcije).
DEFINICIJA I KLASIFIKACIJA
Hipertenzija se prema Evropskim preporukama iz 2018. godine definiše kao vrednost krvnog pritiska preko 140/90mmHg.
| Kategorija | Sistolni krvni pritisak (mmHg) | Dijastolni krvni pritisak (mmHg) | |
| Optimalan | ≤120 | i | ≤80 |
| Normalno | 120-129 | i/ili | 80-84 |
| Visoko normalno | 130-139 | i/ili | 85-89 |
| I stepen | 140-159 | i/ili | 90-99 |
| II stepen | 160-179 | i/ili | 100-109 |
| III stepen | ≥180 | i/ili | ≥110 |
| Izolovana sistolna hipertenzija | ≥140 | i | ≤90 |
Pored neposrednog značaja per se, hipertenzija je jedan od vodećih faktora rizika za nastanak ateroskleroze, a posledično i kardiovaskularnih (42% srčane slabosti, 42% poremećaja ritma), cerebrovaskularnih (68-70% moždanih udara) i bolesti bubrega (28% dijaliza). Osim navedenih postoji i niz drugih, jasno definisanih faktora i stanja koja dodatno utiču na ukupan rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja (pol, godine, pušenje, vrednost mokraćne kiseline, fizička aktivnost, nasleđe…). Izuzetno je važno tragati i za asimptomatskim, hipertenzijom izazvanim oštećenjima organa, kao jednim značajnim pokazateljem na koji način i koliko agresivno treba pratiti/lečiti pacijente sa hipertenzijom.
MERENJE KRVNOG PRITISKA
Poluautomatski ili automatski aparati čije se manžetne postavljaju na nadlakticu su adekvatni i za kućnu upotrebu. Aparati oko zgloba ručja treba da se u potpunosti izbegavaju. Dodatni način merenja i praćenja krvnog pritiska je 24h ambulatorni monitoring (AMKP), kojim se pored potvrde dijagnoze dobijaju i informacije o adekvatnosti kontrole krvnog pritiska kako danju tako i noću. AMKP služi i za otkrivanje dva posebno važna entiteta hipertenzije: maskirane i hipertenzije belih mantila, kao i za otkrivanje epizoda hipotenzije.
Da bi se krvni pritisak adekvatno izmerio moraju se poštovati neka pravila. Manžetna koja se stavlja oko nadlaktice mora da bude odgovarajućeg obima. Pritisak se meri u mirnoj prostoriji barem 10 minuta nakon odmora, u sedećem položaju sa rukom naslonjenom na čvrstu podlogu. Tokom merenja se ne priča. Pola sata pre merenja bez kofeina, cigareta i fizičke aktivnosti. Vrše se tri merenja sa razmakom od po jednog minuta i srednja vrednost drugog i trećeg merenja je prava vrednost pritiska.
KOJI SU SIMPTOMI HIPERTENZIJE?
Hipertenzija najčešće ne daje simptome ili su oni blagi pa se pripisuju drugim stanjima. Mogu proći godine i decenije dok simptomi ne postanu potpuno jasni. Najčešće se javljaju glavobolja, zujanje u ušima, zatim nestabilnost na nogama, mučnina, omaglice, krvarenje iz nosa…
UZROCI HIPERTENZIJE
Postoje dva tipa hipertenzije
1. Esencijalna (primarna hipertenzija)
Razvija se postepeno tokom vremena i najveći broj ljudi ima ovu vrstu hipertenzije, čak njih 90 do 95%. U njenom nastanku više faktora ima ulogu. To su:
- Genetika
- Godine: stariji od 65 godina su pod većim rizikom
- Gojaznost
- Prekomerna konzumacija alkohola
- Sedentarni (neaktaivni) način života
- Šećerna bolest i metabolički sindrom
- Visok unos natrijuma (soli) u ishrani.
2. Sekudarna hipertenzija
Često se pojavljuje naglo i može biti mnogo ozbiljnija od primarne hipertnezije. Neki od mogućih uzroka su:
- oboljenje bubrega
- opstruktivna slip apnea
- problemi sa štitastom žlezdom
- neželjena dejstva lekova
- problemi sa nadbubrežnom žlezdom
- neki endokrini tumori
- hronična upotreba alkohola i drugi.
DIJAGNOZA POVIŠENOG KRVNOG PRITISKA
Kada je god moguće dijagnozu pritiska ne treba postaviti prilikom samo jedne posete lekaru. Obično, dva do tri kontrolna lekarska pregleda, unutar 1 do 4 nedelje (u zavisnosti od vrednosti krvnog pritiska) su potrebne za adekvatno postavljanje dijagnoze. Dijagnoza se može postaviti prilikom prve posete ukoliko su vrednosti krvnog pritiska ≥180/100mmHg ili ako postoji kardiovaskularno oboljenje.
Dijagnoza se postavlja/potvrđuje i upotrebom 24h monitoringa krvnog pritiska kako bi se izbegao uticaj okoline (ordinacija) i kako bi se dobile vrednosti u toku uobičajenih dnevnih aktivnosti kao i noću. Ako su vrednosti povišene sprovodi se dalja dijagnostika kojom se potvrđuju/isključuju sekundarni oblici hipertenzije i kojima se traga za oštećenjem ciljnih organa. Hipertenzija se leči i dok traje ispitivanje.
TERAPIJSKE OPCIJE U LEČENJU HIPERTENZIJE
Više faktora odlučuje koji je adekvatan način lečenja i zavise od vrste hipertenzije koju imate. Osnovu lečenja predstavlja promena štetnih životnih navika.
| Smanjiti unos soli na manje od 5 grama dnevno |
| Restrikcija unosa alkohola |
| Izbegavanje opijanja |
| Povećati unos povrća, svežeg voća, ribe, nezasićenih masti. Smanjiti unos crvenog mesa |
| Kontrola telesne težine i gojaznosti |
| Redovna fizička aktivnost (umerena aktivnost, nedeljno 150 minuta, prosečno 30 minuta 5 dana nedeljno |
| Prekid pušenja |
- Primarna hipertenzija
Ukoliko se postavi dijagnoza primarne hipertenzije, promena štetnih životnih navika može smanjiti vrednosti krvnog pritiska. Ukoliko takve korekcije nisu dovoljne uvodi se i terapija lekovima.
- Sekudarna hipertenzija
Ukoliko se otkrije uzrok, fokus lečenja je na otklanjanju istog. Nekada se može desiti da se otklanjanjem uzroka ne postigne potpuna kontrola krvnog pritiska i tada se mora uvesti/nastaviti terapija kao za primarnu hipertenziju. Ukoliko sve metode ostanu bez uspeha poslednjih godina se sve češće radi invazivna metoda lečenja rezistentne hipertenzije: renalna denervacija.
LEKOVI
Kod većine pacijenata će i pored promene životnih navika, biti potrebno uvođenje medikamentne terapije za adekvatnu regulaciju krvnog pritiska. Suština lečenja je ne samo u smanjenju vrednosti pritiska (čime se postiže redukcija neželjenih kardiovaskularnih događaja) već i u smanjenju varijabilnosti krvnog pritiska između merenja.
Poslednje preporuke ističu da postoji 5 osnovnih grupa lekova:
- ACE inhibitori – angiotenzin je supstanca koja dovodi do suženja krvnih sudova i čini ih krućim. ACE inhibitori sprečavaju prekomerno stvaranje ove supstance što pomaže opuštanju krvnih sudova i sniženju krvnog pritiska.
- ARB (blokatori angiotenzin II receptora) – dok ACE inhibitori blokiraju nastanak angiotenzina, ARB lekovi sprečavaju njegovo vezivanje za receptore i na taj način dovode do opuštanja krvnih sudova i sniženja krvnog pritiska.
- Kalcijumski antagonisti – ovi lekovi blokiraju određenu količinu kalcijuma da uđe u ćelije srčanog mišića i na taj način smanjuju snagu udara svakog otkucaja što vodi sniženju krvnog pritiska. Takođe, opuštaju krvne sudove što dodatno obara vrednosti krvnog pritiska.
- Diuretici – višak natrijuma i tečnosti u telu mogu povećati krvni pritisak, a diuretici su lekovi koji putem bubrega pomažu da se telo oslobodi ovog viška.
- Beta blokatori – čine da srce radi sporije uz manji utrošak snage i time smanjuju količinu krvi koja protiče kroz arterije što snižava krvni pritisak, a takođe blokiraju neke hormone koji dovode do porasta krvnog pritiska.
Svi ovi lekovi su svi efikasni u snižavanju vrednosti krvnog pritiska. Među njima postoje razlike koje određuju kod kojih pacijenata (individualni pristup na osnovu vrednosti krvnog pritiska, godina života, propratnih bolesti…) će koja grupa biti najefikasnija, ali i moguće kontraindikacije i neženjeni efekti. Takođe, poslednje preporuke ističu da je kod najvećeg broja ljudi veoma poželjna fiksna kombinacija lekova (kombinacija različitih lekova u jednoj tableti) od samog početka lečenja.
| Visoko normalan 130-139 / 85-89 mmHg | I stepen 140-159 / 90-99 mmHg | II stepen 160-179 / 100-109 mmHg | III stepen ≥ 180 / 120 mmHg |
| životne navike | životne navike | životne navike | životne navike |
| razmotriti lekove kod onih sa veoma visokim rizikom | uvesti odmah lekove kod onih sa visokim i veoma visokim rizikom | odmah uvesti lekove bez obzira na stepen rizika | odmah uvesti lekove bez obzira na stepen rizika |
| uvesti lekove i kod onih sa umerenim rizikom ukoliko nakon 3 meseca krvni pritisak nije regulisan |
POSLEDICE POVIŠENOG KRVNOG PRITISKA
Obzirom da je hipertenzija uglavnom nemo oboljenje ono može oštetiti organizam godinama pre pojave simptoma. Ukoliko se ne leči dovodi do vrlo ozbiljnih i po život opasnih komplikacija.
Oštećenje arterija
Zdrave arterije su fleksibilne i jake i krv nesmetano protiče kroz njih. Hipertenzija ih čini čvrstim, krutim, manje elastičnim što olakšava masnoćama da se talože na njima i da se smanjuje protok kroz njih. Ovakva oštećenja na krvnim sudovima dovode do suženja čak i do zapušenja arterija što je u osnovi nastanka srčanog i moždanog udara.
Oštećenje srca
Hipertenzija tera srce da radi pod opterećenjem, mora da radi brže i sa više snage. Ovo dovodi do uvećanja srca što je rizik za nastanak:
- srčane slabosti
- aritmija
- iznenadne srčane smrti
- infarkta miokarda
Oštećenje mozga
Mozak zahteva stalan dotok dovoljne količine kiseonika da bi normlano funkcionisao. Nelečena ili neadekvatno lečena hipertenzija smanjuje dotok kiseonika:
- Privremeno: tranzitorni ishemijski atak (TIA).
- Značajno smanjenje dotoka kiseonika izaziva smrt moždanih ćelija što predstavlja moždani udar (šlog).
Nekontrolisana hipertenzija utiče i na memoriju, brzinu učenja, govora. Lečenje prethodno neregulisane hipertenzije ne poništava već nastala oštećenja, ali smanjuje rizik od progresije i nastanka novih problema.
SAVET ZA OSOBE SA HIPERTENZIJOM
Hipertenzija predstavlja globalni zdravstveni, socijalni i ekonomski problem čiji se porast (za 15 do 20%) očekuje i u narednim godinama/decenijama kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Neophodno je uz korekciju štetnih životnih navika piti prepisanu terapiju uz kontrolu vrednosti krvnog pritiska 2-3 puta nedeljno, uvek u isto doba dana. Zašto je važno merenje u isto doba dana? Krvni pritisak je promenjiva veličina i nisu vrednosti u svako doba dana iste. Reč je o normalnim fiziološkim varijacijama koje se javljaju i kod zdravih osoba. Obzirom da je jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja postaje jasno koliko je lečenje skupo i manje efikasno od primarne prevencije kojoj se pridaje malo pažnje. I naravno, nikada nemojte da se lečite sami. Hipertenzija je ozbiljna bolest sa brojnim štetnim posledicama koja zahteva lečenje i kontrolu od strane lekara specijaliste kardiologa.
