Search

Šta je to hipertenzija?

Medically approved

Piše:

Dr Nenad Radivojević

Specijalista interne medicine - kardiolog
Centar za hipertenziju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije

Hipertenzija (povišen arterijski krvni pritisak) je masovna nezarazna bolest od koje u Srbiji, prema dostupnim podacima, boluje 46.8% stanovnika (2.7 miliona, a procena je da oko 1.1 milion građana pije lekove za lečenje hipertenzije i da 33.9% obolelih ima postavljenu dijagnozu i koristi savetovanu terapiju). Ovako veliki broj obolelih posledica je dugogodišnjih nepovoljnih socio-ekonomskih dešavanja, ali i neadekvatne ishrane (slana i začinjena hrana), pušenja, gojaznosti i fizičke neaktivnosti. U Evropi je učestalost hipertenzije između 30 i 45%, a zastupljenost u populaciji starijih od 60 godina preko 60%. Očekuje se da će do 2025. godine čak 1.5 milijardi odraslog svetskog stanovništva bolovati od hipertenzije.

Hipertenzija se najčešće razvija godinama i ne daje izražene simptome. Ali i bez simptoma dovodi do oštećenja krvnih sudova i organa, naročito mozga, bubrega, očiju i srca.

Krvni pritisak se meri i beleži kao odnos dva broja izražen u milimetrima živinog stuba (mmHg), npr. 120/70mmHg. Prvi broj označava sistolni (gornji) krvni pritisak – pritisak u arterijama u trenutku kada je srčani mišić u kontrakciji, a drugi broj označava dijastolni (donji) – pritisak u arterijama kada je srčani mišić opušten između dve kontrakcije).

DEFINICIJA I KLASIFIKACIJA

Hipertenzija se prema Evropskim preporukama iz 2018. godine definiše kao vrednost krvnog pritiska preko 140/90mmHg.

KategorijaSistolni krvni pritisak (mmHg)Dijastolni krvni pritisak (mmHg)
Optimalan≤120i≤80
Normalno120-129i/ili80-84
Visoko normalno130-139i/ili85-89
I stepen140-159i/ili90-99
II stepen160-179i/ili100-109
III stepen≥180i/ili≥110
Izolovana sistolna hipertenzija≥140i≤90

Pored neposrednog značaja per se, hipertenzija je jedan od vodećih faktora rizika za nastanak ateroskleroze, a posledično i kardiovaskularnih (42% srčane slabosti, 42% poremećaja ritma), cerebrovaskularnih (68-70% moždanih udara) i bolesti bubrega (28% dijaliza). Osim navedenih postoji i niz drugih, jasno definisanih faktora i stanja koja dodatno utiču na ukupan rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja (pol, godine, pušenje, vrednost mokraćne kiseline, fizička aktivnost, nasleđe…). Izuzetno je važno tragati i za asimptomatskim, hipertenzijom izazvanim oštećenjima organa, kao jednim značajnim pokazateljem na koji način i koliko agresivno treba pratiti/lečiti pacijente sa hipertenzijom.

MERENJE KRVNOG PRITISKA

Poluautomatski ili automatski aparati čije se manžetne postavljaju na nadlakticu su adekvatni i za kućnu upotrebu. Aparati oko zgloba ručja treba da se u potpunosti izbegavaju. Dodatni način merenja i praćenja krvnog pritiska je 24h ambulatorni monitoring (AMKP), kojim se pored potvrde dijagnoze dobijaju i informacije o adekvatnosti kontrole krvnog pritiska kako danju tako i noću. AMKP služi i za otkrivanje dva posebno važna entiteta hipertenzije: maskirane i hipertenzije belih mantila, kao i za otkrivanje epizoda hipotenzije.

Da bi se krvni pritisak adekvatno izmerio moraju se poštovati neka pravila. Manžetna koja se stavlja oko nadlaktice mora da bude odgovarajućeg obima. Pritisak se meri u mirnoj prostoriji barem 10 minuta nakon odmora, u sedećem položaju sa rukom naslonjenom na čvrstu podlogu. Tokom merenja se ne priča. Pola sata pre merenja bez kofeina, cigareta i fizičke aktivnosti. Vrše se tri merenja sa razmakom od po jednog minuta i srednja vrednost drugog i trećeg merenja je prava vrednost pritiska.

KOJI SU SIMPTOMI HIPERTENZIJE?

Hipertenzija najčešće ne daje simptome ili su oni blagi pa se pripisuju drugim stanjima. Mogu proći godine i decenije dok simptomi ne postanu potpuno jasni. Najčešće se javljaju glavobolja, zujanje u ušima, zatim nestabilnost na nogama, mučnina, omaglice, krvarenje iz nosa…

UZROCI HIPERTENZIJE

Postoje dva tipa hipertenzije

1. Esencijalna (primarna hipertenzija)

Razvija se postepeno tokom vremena i najveći broj ljudi ima ovu vrstu hipertenzije, čak njih 90 do 95%. U njenom nastanku više faktora ima ulogu. To su:

  • Genetika
  • Godine: stariji od 65 godina su pod većim rizikom
  • Gojaznost
  • Prekomerna konzumacija alkohola
  • Sedentarni (neaktaivni) način života
  • Šećerna bolest i metabolički sindrom
  • Visok unos natrijuma (soli) u ishrani.

2. Sekudarna hipertenzija

Često se pojavljuje naglo i može biti mnogo ozbiljnija od primarne hipertnezije. Neki od mogućih uzroka su:

  • oboljenje bubrega
  • opstruktivna slip apnea
  • problemi sa štitastom žlezdom
  • neželjena dejstva lekova
  • problemi sa nadbubrežnom žlezdom
  • neki endokrini tumori
  • hronična upotreba alkohola i drugi.

DIJAGNOZA POVIŠENOG KRVNOG PRITISKA

Kada je god moguće dijagnozu pritiska ne treba postaviti prilikom samo jedne posete lekaru. Obično, dva do tri kontrolna lekarska pregleda, unutar 1 do 4 nedelje (u zavisnosti od vrednosti krvnog pritiska) su potrebne za adekvatno postavljanje dijagnoze. Dijagnoza se može postaviti prilikom prve posete ukoliko su vrednosti krvnog pritiska  ≥180/100mmHg ili ako postoji kardiovaskularno oboljenje.

Dijagnoza se postavlja/potvrđuje i upotrebom 24h monitoringa krvnog pritiska kako bi se izbegao uticaj okoline (ordinacija) i kako bi se dobile vrednosti u toku uobičajenih dnevnih aktivnosti kao i noću. Ako su vrednosti povišene sprovodi se dalja dijagnostika kojom se potvrđuju/isključuju sekundarni oblici hipertenzije i kojima se traga za oštećenjem ciljnih organa. Hipertenzija se leči i dok traje ispitivanje.

TERAPIJSKE OPCIJE U LEČENJU HIPERTENZIJE

Više faktora odlučuje koji je adekvatan način lečenja i zavise od vrste hipertenzije koju imate. Osnovu lečenja predstavlja promena štetnih životnih navika.

Smanjiti unos soli  na manje od 5 grama dnevno
Restrikcija unosa alkohola
Izbegavanje opijanja
Povećati unos povrća, svežeg voća, ribe, nezasićenih masti. Smanjiti unos crvenog mesa
Kontrola telesne težine i gojaznosti
Redovna fizička aktivnost (umerena aktivnost, nedeljno 150 minuta, prosečno 30 minuta 5 dana nedeljno
Prekid pušenja
  • Primarna hipertenzija

Ukoliko se postavi dijagnoza primarne hipertenzije, promena štetnih životnih navika može smanjiti vrednosti krvnog pritiska. Ukoliko takve korekcije nisu dovoljne uvodi se i terapija lekovima. 

  • Sekudarna hipertenzija

Ukoliko se otkrije uzrok, fokus lečenja je na otklanjanju istog. Nekada se može desiti da se otklanjanjem uzroka ne postigne potpuna kontrola krvnog pritiska i tada se mora uvesti/nastaviti terapija kao za primarnu hipertenziju. Ukoliko sve metode ostanu bez uspeha poslednjih godina se sve češće radi invazivna metoda lečenja rezistentne hipertenzije: renalna denervacija.

LEKOVI

Kod većine pacijenata će i pored promene životnih navika, biti potrebno uvođenje medikamentne terapije za adekvatnu regulaciju krvnog pritiska. Suština lečenja je ne samo u smanjenju vrednosti pritiska (čime se postiže redukcija neželjenih kardiovaskularnih događaja) već i u smanjenju varijabilnosti krvnog pritiska između merenja.

Poslednje preporuke ističu da postoji 5 osnovnih grupa lekova:

  • ACE inhibitori – angiotenzin je supstanca koja dovodi do suženja krvnih sudova i čini ih krućim. ACE inhibitori sprečavaju prekomerno stvaranje ove supstance što pomaže opuštanju krvnih sudova i sniženju krvnog pritiska.
  • ARB (blokatori angiotenzin II receptora) – dok ACE inhibitori blokiraju nastanak angiotenzina, ARB lekovi sprečavaju njegovo vezivanje za receptore i na taj način dovode do opuštanja krvnih sudova i sniženja krvnog pritiska.
  • Kalcijumski antagonisti – ovi lekovi blokiraju određenu količinu kalcijuma da uđe u ćelije srčanog mišića i na taj način smanjuju snagu udara svakog otkucaja što vodi sniženju krvnog pritiska. Takođe, opuštaju krvne sudove što dodatno obara vrednosti krvnog pritiska.
  • Diuretici – višak natrijuma i tečnosti u telu mogu povećati krvni pritisak, a diuretici su lekovi koji putem bubrega pomažu da se telo oslobodi ovog viška.
  • Beta blokatori – čine da srce radi sporije uz manji utrošak snage i time smanjuju količinu krvi koja protiče kroz arterije što snižava krvni pritisak, a takođe blokiraju neke hormone koji dovode do porasta krvnog pritiska.

Svi ovi lekovi su svi efikasni u snižavanju vrednosti krvnog pritiska. Među njima postoje razlike koje određuju kod kojih pacijenata (individualni pristup na osnovu vrednosti krvnog pritiska, godina života, propratnih bolesti…) će koja grupa biti najefikasnija, ali i moguće kontraindikacije i neženjeni efekti. Takođe, poslednje preporuke ističu da je kod najvećeg broja ljudi veoma poželjna fiksna kombinacija lekova (kombinacija različitih lekova u jednoj tableti) od samog početka lečenja. 

Visoko normalan 130-139 / 85-89 mmHgI stepen 140-159 / 90-99 mmHgII stepen 160-179 / 100-109 mmHgIII stepen 180 / 120 mmHg
životne navikeživotne navikeživotne navikeživotne navike
razmotriti lekove kod onih sa veoma visokim rizikomuvesti odmah lekove kod onih sa visokim i veoma visokim rizikomodmah uvesti lekove bez obzira na stepen rizikaodmah uvesti lekove bez obzira na stepen rizika
 uvesti lekove i kod onih sa umerenim rizikom ukoliko nakon 3 meseca krvni pritisak nije regulisan  

POSLEDICE POVIŠENOG KRVNOG PRITISKA

Obzirom da je hipertenzija uglavnom nemo oboljenje ono može oštetiti organizam godinama pre pojave simptoma. Ukoliko se ne leči dovodi do vrlo ozbiljnih i po život opasnih komplikacija.

Oštećenje arterija

Zdrave arterije su fleksibilne i jake i krv nesmetano protiče kroz njih. Hipertenzija ih čini čvrstim, krutim, manje elastičnim što olakšava masnoćama da se talože na njima i da se smanjuje protok kroz njih. Ovakva oštećenja na krvnim sudovima dovode do suženja čak i do zapušenja arterija što je u osnovi nastanka srčanog i moždanog udara.

Oštećenje srca

Hipertenzija tera srce da radi pod opterećenjem, mora da radi brže i sa više snage. Ovo dovodi do uvećanja srca što je rizik za nastanak:

  • srčane slabosti
  • aritmija
  • iznenadne srčane smrti
  • infarkta miokarda

Oštećenje mozga

Mozak zahteva stalan dotok dovoljne količine kiseonika da bi normlano funkcionisao. Nelečena ili neadekvatno lečena hipertenzija smanjuje dotok kiseonika:

  • Privremeno: tranzitorni ishemijski atak (TIA).
  • Značajno smanjenje dotoka kiseonika izaziva smrt moždanih ćelija što predstavlja moždani udar (šlog).

Nekontrolisana hipertenzija utiče i na memoriju, brzinu učenja, govora. Lečenje prethodno neregulisane hipertenzije ne poništava već nastala oštećenja, ali smanjuje rizik od progresije i nastanka novih problema.

SAVET ZA OSOBE SA HIPERTENZIJOM

Hipertenzija predstavlja globalni zdravstveni, socijalni i ekonomski problem čiji se porast (za 15 do 20%) očekuje i u narednim godinama/decenijama kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Neophodno je uz korekciju štetnih životnih navika piti prepisanu terapiju uz kontrolu vrednosti krvnog pritiska 2-3 puta nedeljno, uvek u isto doba dana. Zašto je važno merenje u isto doba dana? Krvni pritisak je promenjiva veličina i nisu vrednosti u svako doba dana iste. Reč je o normalnim fiziološkim varijacijama koje se javljaju i kod zdravih osoba. Obzirom da je jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja postaje jasno koliko je lečenje skupo i manje efikasno od primarne prevencije kojoj se pridaje malo pažnje. I naravno, nikada nemojte da se lečite sami. Hipertenzija je ozbiljna bolest sa brojnim štetnim posledicama koja zahteva lečenje i kontrolu od strane lekara specijaliste kardiologa.

2018 ESC/ESH Guidelines for the management of arterial hypertension. European Heart Journal (2018) 00, 1–98.

Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović-Batut“, https://www.batut.org.rs/

2020 International Society of Hypertension Global Hypertension Practice Guidelines. Hypertension. 2020;75:1334-1357.

2021 ESC Guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice. European Heart Journal, Volume 42, Issue 34, 7 September 2021, Pages 3227–3337.

2021 Guideline for the Prevention of Stroke in Patients With Stroke and Transient Ischemic Attack. Stroke. 2021;52:e364–e467.

2021 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure. European Heart Journal, Volume 42, Issue 36, 21 September 2021, Pages 3599–3726.