Vitamin D igra izuzetno važnu ulogu u našem organizmu, posebno pomažući nam da apsorbujemo dovoljnu količinu magnezijuma i kalcijuma koji imaju važnu ulogu u fiziološkim procesima u našem telu.
Pored toga, studija u kojoj je učestvovalo 25.871 učesnika je pokazala da ovaj vitamin može da ima i zaštitnu ulogu kod nastanka nekih vrsta karcinoma i kardiovaskularnih oboljenja. Za stvaranje vitamina D u našem telu posebno je važna sunčeva svetlost, te u mesecima kada je ima manje, veliki broj ljudi ima nedovoljnu količinu ovog vitamina. To se posebno odnosi na stanovništvo zemalja koje se nalaze severno i gde je količina sunčeve svetlosti manja. Zbog toga značajan broj ljudi u zimskim mesecima uzima vitamin D kao suplement. Međutim, da li vitamin D isto deluje kod svakoga od nas?
Već pomenuta studija je pokazala da pozitivan uticaj koji vitamin D ima na naše zdravlje, postoji samo kod osoba čiji je BMI (Body Mass Index) ispod 25. Kod osoba kod kojih je on veći, što znači da imaju prekomernu težinu ili su gojazni, taj efekat je bitno manje izražen. To znači da se kod gojaznih osoba nešto dešava sa metabolizmom vitamina D. Praćenjem ispitanika i nivoa vitamina D i drugih metabolita pokazalo se da kod onih osoba koje imaju dovoljnu količinu vitamina D viđamo manji broj umrlih od karcinoma, manje kardiovaskularnih bolesti, ali samo kod onih čiji je BMI ispod 25. Kod onih koji imaju veći BMI, pozitivan efekat je minimalan. Ovo je još jedan razlog zbog čega je važno voditi računa o ishrani [1].
Pored toga, jako je važno voditi računa i o količini vitamina D koje uzimamo. Dok je suplementacija vitaminom D nekada potrebna, on spada u onu grupu vitamina kod kojih može doći do hipervitaminoze, odnosno možemo da imamo previše vitamina D. To se nikada ne dešava ako ne uzimamo vitamin D kao suplement, jer naše telo smanjuje količinu vitamina D koju stvara na suncu, ukoliko ga imamo dovoljno. Međutim, kod uzimanja velikih količina vitamina D tokom dužeg perioda može doći i do hipervitaminoze koja se ogleda u tome da naše telo zadržava previše kalcijuma pa imamo muku, povraćanje, osećamo se slabim i izlučujemo više tečnosti putem mokraće. U još ekstremnijim slučajevima može doći i do bola u kostima i problema sa bubrezima odnosno do stvaranje kamena u bubregu. Zbog toga je važno pre uzimanja vitamina D, kao suplementa, proveriti njegov nivo u krvi i uzimati suplement samo ako postoji njegov deficit [2].
Opasnost od hipervitaminoze vitamina D nije velika. Bilo bi potrebno uzimati ga u količini od 60.000 IU (internacionalnih jedinica) svakodnevno tokom nekoliko meseci da bi se ispoljila njegova toksičnost. Ako uzmemo u obzir da preporučena dnevna doza iznosi 600 IU, to onda znači da bi trebalo uzimati 100 puta veću dozu mesecima, što se jako retko dešava. Međutim, ako uzimamo vitamin D kao suplement, svakako, treba da budemo oprezni. A kako bismo imali korist od njega, između ostalog, moramo da vodimo računa i o ishrani.
