Spavanje je jako važno za zdravlje svih, a posebno dece. Da li u vremenu kada su i deca sve manje deca i kada ih opterećujemo obavezama, pa pored škole idu i u muzičku školu, na balet, treninge, imaju vremena da dovoljno dugo spavaju? Izgleda da nije tako.
Preporuke govore da je deci starosti od 6 do 12 godina potrebno 9 do 12 sati spavanja, dok je tinejdžerima starosti od 13 do 18 godina potrebno 8 do 10 sati spavanja [1]. Ali da li deca spavaju dovoljno? Jedna studija je pokazala da čak 57,8% dece koja pohađaju 5. pa do 7. razreda ne spavaju dovoljno. Još je gora situacija sa decom od 8. razreda osnovne škole, pa do 3. godine srednje škole, gde njih 72,7% ne spava dovoljno [2].
Nedostatak sna nije normalan deo adolescencije. Do njega dolazi iz više razloga. Prvi je taj da u doba adolescencije, deca počinju da odlaze na spavanja kasnije i da spavaju duže. To se ne uklapa uvek sa vremenom počinjanja časova u školi (koje obično oko 8 sati ujutru), te je to jedan od razloga zbog čega se spavanje skraćuje za čak do 2 sata. Smatra se da su dve glavne biološke promene u regulaciji spavanja odgovorne za ovaj fenomen. Jedan faktor je odloženo vreme noćnog lučenja melatonina (koji nas uvodi u san) tokom adolescencije [3]. Drugi biološki faktor je promenjen „nagon za spavanjem” tokom adolescencije, gde se pritisak da se zaspi sporije akumulira. Tako adolescenti teže zaspu čak i kada su bili budni 14,5 do 18,5 sati [4]. Istovremeno, njihova potreba za spavanjem i dalje ostaje visoka, a dužina optimalnog spavanja za većinu adolescenata je između 8,5 do 9,5 sati.
Šta možemo da uradimo kako bismo vratili dovoljno sna deci? Prvo je potrebno, uveče, ograničiti upotrebu tehnologije. To se posebno odnosi na korišćenje telefona ili igranje igrica pre spavanja. Ako već ne možemo da izbegnemo korišćenje tehnologije, svakako bi bilo bolje pasivno gledanje, od aktivnog učešća u igricama ili dopisivanja uz pomoć telefona. Posebno se ne treba izlagati plavom svetlu (koje imamo iz ekrana), jer je dokazano da ono usporava lučenje melatonina i da će dodatno otežati to da zaspimo. Ako već nikako ne možemo da izbegnemo izlaganje plavom svetlu, rešenje može da bude u korišćenju naočara koje blokiraju taj deo spektra.
Ono što ne treba raditi jeste davanje melatonina deci. Postoji zabrinutost kod dugotrajnog davanja zbog njegovog uticaja na rast i razvoj tokom puberteta. Ukoliko adolescent ne spava dovoljno, ono što može da pomogne jeste popodnevno spavanje, ali ne duže od 30 minuta i u periodu između 15 i 17 časova.
Adolescenti, baš kao i odrasli, imaju puno briga. Oni razmišljaju o tome da li nešto mogu da stignu da završe, da su izgubili previše vremena prethodnih dana i da sada nemaju vremena za sve ono što treba da urade. U takvim situacijama, korisno je predložiti im da počnu da prave plan svojih obaveza, pišu ono što su završili i šta ime je ostalo za sutra i dane koji predstoje, za sve brigama koje imaju. Ovakav način planiranja može da bude vrlo koristan.
Konačno, ne treba terati adolescente da budu po svaku cenu u krevetu, čak i kada im se ne spava. Ukoliko 15 ili 20 minuta ne mogu da zaspe, korisnije je pustiti ih da čitaju knjigu ili slušaju neku opuštajuću muziku.
Na kraju, moramo da budemo tu za decu dok rastu i dok smo im potrebni. Njihove brige im, često, izgledaju prevelike i najvažnije u tom trenutku. Ponekad je dovoljno da sa njima razgovaramo i da im objasnimo da nijedna lošija ocena, propušten trening, druženje ili žurka, neće uništiti njihov život i da će sve te, u ovom trenutku najveće brige, za nekoliko godina se činiti malim i beznačajnim.
