Search

Da li smo na pragu epidemije bigoreksije?

Medically approved

Većina nas pazi kako izgleda. I ako ne pazimo, voleli bismo da izgledamo bolje. Želja da budemo lepši nije nova, ali je ona poslednjih godina značajno prisutnija, nego ranije, posebno kod mladih. Zašto je tako?

Smatra se da najveću ulogu u pritisku koji mlade osobe osećaju kako bi izgledali bolje i lepše, igraju društvene mreže. Poređenjem sebe sa ulepšanim slikama drugih, koje su provučene kroz bezbroj različitih filtera i često snimljene od strane profesionalnih fotografa, mlade osobe bivaju frustrirane svojim izgledom [1]. Dok se u većini istraživanja ispituje uticaj na devojke, malo istraživanja se odnosi na uticaj na muškarce. Tu dolazimo do mišićne dismorfije, koja predstavlja psihološki poremećaj koji karakteriše preokupiranost time da nismo dovoljno mišićavi i mršavi (nizak procenat telesnih masti). Osobe koje pate od mišićne dismorfije sebe doživljavaju kao slabe i male iako izgledaju normalno ili su čak i mišićave. Zbog toga sebe podvrgavaju intenzivnim i čestim treninzima snage, rigidnim režimima ishrane koji se karakterišu visokim unosom proteina i raznih suplemenata, a vrlo često i korišćenjem anaboličkih steroida. Učestala je pojava anksioznosti i depresije, a poremećaj se najčešće javlja kod tinejdžera i mladih muškaraca [2]. Želja za mišićavim izgledom kod njih je tako jaka, da zbog takvih treninga i načina ishrane, neki istraživači definišu ovu vrstu mišićne dismorfije kao bigoreksiju.

Koliko je bigoreksija česta i ko je u najvećem riziku? Sprovedeno je istraživanje u kome je učestvovalo 149 dečaka prosečne starosti 15 godina i prosečnog BMI (body mass indeks) 23,26 u cilju da se ispita njihovo nezadovoljstvo izgledom. Pokazalo se da čak trećina dečaka nezadovoljno svojim izgledom, a da je to posebno izraženo kod onih koji se bave nekim sportom. Oni posebno ističu želju za povećanjem mišićne mase i definisanosti mišića u predelu grudi, ramena, ruku i stomaka. Preokupiranost izgledom dovodi do toga da oni stalno proveravaju svoj izgled u ogledalu, a frustriranost se povećava poređenjem svog izgleda i izgleda mišićavih osoba na društvenim mrežama [3].

Povezanost zadovoljstva fizičkim izgledom i društvenih mreža je uglavnom istraživan kod žena, ali je ova povezanost jaka i kod muškaraca posebno u mlađem dobu. Istraživanje je sprovedeno analizom preko 1.000 instagram postova koje su postavili muškarci, a koji su prikazivali njihova tela. Posmatrajući broj „lajkova“ i komentara, pokazalo se da oni postovi, koji su sadržali sliku mišićavih muškaraca sa niskim procentom telesnih masti, su imali značajno veći broj „lajkova“, komentara i „šerova“ (podela posta na instagramu) [4]. Čak i površan pregled instagrama ili drugih društvenih mreža, kao što je tik-tok, jasno pokazuje dominantnu ulogu ovakvih objava, kada su i muškarci u pitanju.

Činjenica je da je preokupiranost mišićavim fizičkim izgledom postajala i ranije, ali stepen voajerizma koju su donele društvene mreže je ovu preokupiranost podigla na potpuno novi nivo. Jedna studija koja je pratila 303 muškaraca starosti između 17 i 25 godina je pokazala da izloženost slikama netipično mišićavih muškaraca je povezana sa nižim samopoštovanjem kod njih, željom za što mišićavijim izgledom i manjim brojem socijalnih kontakata [5]. Mnogi mladi muškarci su toliko zaokupljeni željom za takvim izgledom, da to postaje njihova glavna aktivnost i sve što rade je podređeno tome. U istraživanju u kome je učestvovalo 4.489 ispitanika starosti od 11 do 18 godina, čak jedna četvrtina se izjasnila da je zabrinuta jer nema dovoljno mišića. Njih 11% se izjasnilo da uzima suplemente u cilju povećanja mišićne mase, kao što su proteinski napitak, kreatin… [6]

Sve ovo ima značajne negativne posledice po tinejdžere i mlade muškarce. Sagledavanje realnosti i prihvatanje fizičkog izgleda koji se kreće u okvirima onoga što svako smatra normalnim je neophodno kako mladi ljudi ne bi upali u začarani krug pokušaja da budu što mišićaviji i mršaviji sa jedne i nezadovoljni i frustrirani sa druge strane. Krajnje je vreme da pokušamo da sprečimo epidemiju bigoreksije koja nam je pred vratima.

[1] Weiser, P. B. (2019). Heather Widdows, Perfect Me: Beauty as an Ethical Ideal. Princeton and Oxford: Princeton University Press (2018), ISBN: 978-0-691-160078 (HC). Hypatia Reviews Online, 2019.

[2] Pope Jr, H. G., Gruber, A. J., Choi, P., Olivardia, R., & Phillips, K. A. (1997). Muscle dysmorphia: An underrecognized form of body dysmorphic disorder. Psychosomatics, 38(6), 548-557.

[3] Skemp, K. M., Elwood, R. L., & Reineke, D. M. (2019). Adolescent boys are at risk for body image dissatisfaction and muscle dysmorphia. Californian Journal of Health Promotion, 17(1), 61-70.

[4] Gültzow, T., Guidry, J. P., Schneider, F., & Hoving, C. (2020). Male body image portrayals on instagram. Cyberpsychology, Behavior, and Social Networking, 23(5), 281-289.

[5] Seekis, V., Bradley, G. L., & Duffy, A. L. (2021). Social networking sites and men’s drive for muscularity: Testing a revised objectification model. Psychology of Men & Masculinities, 22(1), 189.

[6] Glazer, K. B., Ziobrowski, H. N., Horton, N. J., Calzo, J. P., & Field, A. E. (2021). The course of weight/shape concerns and disordered eating symptoms among adolescent and young adult males. Journal of Adolescent Health, 69(4), 615-621