Samo tokom 2021. godine u Srbiji je 56.610 osoba umrlo od posledica bolesti srca i krvnih sudova. To je 41,4% od ukupnog broja umrlih te godine. Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrti u Srbiji [1].
Postoje brojni faktori koji utiču na povećanje rizika nastanka bolesti srca i krvnih sudova. Među njima su oni koji su dobro poznati kao što su visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes, gojaznost, visok nivo holesterola i fizička neaktivnost, ali i oni na koje manje obraćamo pažnju kao što je psihološki stres. Ali šta bi se desilo kada bismo samo jednom injekcijom mogli da se oslobodimo bar nekih od tih faktora, kao što je visok nivo holesterola? I da li smo daleko od toga?
Sve je počelo još 1994. godine. Tada je gospođa Ana Feurer, koja je u tom trenutku imala 40 godina, došla na sajam zdravlja i odlučila da proveri nivo holesterola. Nešto kasnije, nju je pozvao lekar koji je bio iznenađen izuzetno niskim nivoom lošeg, LDL, holesterola i triglicerida. Rezultati su bili toliko iznenađujući da joj je lekar preporučio da ide kod lekara specijaliste. Kada je otišla na sledeći pregled lekar je zamolio nju i članove njene porodice da učestvuju u studiji kako bi ispitali šta se dešava sa holesterolom kod svih njih. Pokazalo se da je kod nekih nivo holesterola i triglicerida bio izuzetno nizak, kod nekih u očekivanim, normalnim, vrednostima, a kod nekih negde između. Godinama su naučnici pokušavali da otkriju zbog čega je tako. A onda su otkrili gen koji je nazvan ANGPTL3 koji ima ulogu u metabolizmu holesterola. Pokazalo se da je gospođa Feurer imala mutaciju na obe kopije ovog gena. Istu mutaciju na oba ova gena su imala još troje njenih rođaka i svi oni su imali izuzetno nizak nivo holesterola. Troje rođaka je imalo jednu kopiju gena koja je imala mutaciju i jednu kopiju normalnog gena i njihovi nivoi holesterola su bili niži, ali ne onoliko kao kod onih koji su na obe kopije gena imali mutaciju. Konačno, troje njih su imali obe kopije gena normalne (bez mutacija) i kod njih su nivoi holesterola bili normalni. Bilo je jasno da postoji jasna veza između ANGPTL3 gena i holesterola. Ako ovaj gen nije funkcionisao (gen je imao mutaciju na sebi), nivoi holesterola su bili niski [2]. Drugi gen za koji je otkriveno da ima veze sa regulisanjem nivoa holesterola jeste gen koji je nazvan PCSK9 i već su registrovana dva leka koja njega inhibiraju, ali su oni jako skupi i moraju da se injekcijom primaju svakih nekoliko nedelja.
Sada su naučnici promenili pristup. Šta kada bi korišćenjem genske terapije bilo moguće da samo jednom injekcijom izmenimo gene koji su zaduženi za regulaciju nivoa holesterola i zauvek se oslobodimo rizika koji sa sobom nosi njihov povišen nivo. Razvijen je lek koji se sastoji od dva mala lanca RNK (ribonukleinska kiselina) od kojih je jedan onaj koji će modifikovati gen i drugi koji je „vodič“ za prvi lanac i koji će ga usmeriti da modifikuje pravi gen. Njime se menjaju samo 23 parova baza u genetskom materijalu koji sadrži 3,25 milijardi parova baza. Sama promena u genu izgleda kao kada biste gumicom izbrisali jedno slovo u jako dugoj reči (koja ima 3,25 milijardi slova) i napisali drugo. I tako ova intervencija izbriše 23 slova i napiše nova 23. Potom su naučnici injekcijom ubrizgali ovaj lek (samo jednom) i usmerili ga ka ćelijama gde je on izmenio ANGPTL3 gen. To je urađeno kod 13 jedinki majmuna. Kao rezultat ove intervencije, u sledeće dve nedelje, nivo LDL holesterola se smanjio za 59%, a nivo triglicerida za 64%. Sada se ove životinje prate, kako bi se videlo da li je ova promena trajna. Ukoliko bi se pokazala trajnom i ne bi bilo neželjenih efekata, to bi otvorilo put ka daljem razvoju leka i njegovom ispitivanju na ljudima. Ukoliko nam jednom bude na raspolaganju ovakav lek, prioritet bi imali ljudi koji su već imali srčani udar, kako bi se sprečio nastanak sledećeg, ali teoretski kada bi se intervencija sprovela u godinama kada još uvek nema puno promena na krvnim sudovima, bili bismo u mogućnosti da preveniramo faktor koji je najzaslužniji za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Istraživači smatraju da bi ovakva terapija posebno bila značajna za siromašne zemlje koje ne mogu svom stanovništvu da obezbede skupe lekove (statine) koji smanjuju nivo holesterola i triglicerida u krvi.
Na kraju, koliko smo daleko od ovakvog leka? Ako bi sve bilo onako kako se naučnici nadaju, najmanje deset i više godina. Ali ovakva istraživanja, posebno kada dođu do ovakve pozne faze, ulivaju nadu da ćemo moći da smanjimo učestalost bolesti srca i krvnih sudova, koji svake godine u svetu odnese najmanje 19 miliona života.
