Search

Da li možete da postanete “SuperAger“?

Medically approved

Na srpskom jeziku nije lako naći pravu reč koja bi se odnosila na starije osobe koje na engleskom nazivaju „SuperAgers“. Radi se o osobama preko 80 godina starosti čije je pamćenje jednako dobro kao kod onih koji su 20 do 30 godina mlađi od njih, ako ne i bolje. Ono što danas saznajemo o ovim starijim osobama može mnogostruko da koristi u boljem razumevanja toga kako možemo da sprečimo nastanak demencije i obezbedimo bolji kvalitet života u starosti.

Kognitivne funkcije predstavljaju mentalne procese koji su uključeni u sticanje znanja, korišćenje informacija i rasuđivanje. One  podrazumevaju domene percepcije, pamćenja, učenja, pažnje, donošenja odluka i jezičkih sposobnosti. Naziv potiče od latinske reči “cognition” što znači spoznaja – sposobnost uviđanja [1]. Kada se posmatra uticaj starenja na kognitivne funkcije mogu da se razlikuju tri oblika. Prvi bi bio patološki i on podrazumeva da se kognitivne funkcije brže pogoršavaju nego što bi to bilo očekivano u starosti, kao u slučaju demencije. Američko Udruženje za Alchajmerovu bolest, u svom izveštaju iz 2023. godine navodi da Alchajmerova bolest počinje i 20 godina pre ispoljavanja prvih simptoma i da se procenjuje da jedna od tri osobe starije od 85 godina ima Alchajmerovu bolest [2].

Drugi bi podrazumevao očekivano opadanje kognitivnih funkcija. Istraživanja ukazuju na to da pamćenje i kognitivne sposobnosti mogu početi da opadaju oko 30-ih ili 40-ih godina starosti. Do trenutka kada osoba napuni 80 godina, na određenim testovima pamćenja, se primećuje i za 50% lošije pamćenje u odnosu na ono koje su te osobe imale sa 50 godina. Međutim i pored toga, kod starijih ljudi najduže ostaju očuvane one funkcije koje su im potrebne za svakodnevno funkcionisanje. Naravno, nivo funkcionisanja može bitno da se razlikuje između različitih pojedinaca.  Konačno, postoji i treća mogućnost, a to su upravo „SuperAgers“, koji čak i posle 80-ih imaju očuvanije kognitivne funkcije nego osobe stare 50 ili 60 godina.

Teško je proceniti koliko na svetu ima osoba koje možemo nazvati „SuperAgers“. Smatra se da taj broj nije veliki. Kada su testirane starije osobe za koje su naučnici verovali da imaju odlično pamćenje, samo njih 10% je ispunjavalo kriterijume da bismo ih nazvali „SuperAgers“.

Sa starenjem, mozak se smanjuje, posebno u delu korteksu, koji je evolutivno mlađi njegov deo. Kod „SuperAgers“ nije tako. Njihovi mozgovi izgledaju mlađe u onim njihovim delovima koji su uključeni u pamćenje i sposobnosti važne za funkcionisanje.

U prednjem cingularnom, frontalnom delu mozga koji je važan za mnoge kognitivne funkcije, uključujući pažnju i memoriju, „SuperAgers“ imaju deblji sloj korteksa u poređenju sa normalnim 80-godišnjacima, pa čak i 50-godišnjacima. Oni su takođe imali veće i zdravije neurone u entorinalnom korteksu, još jednom delu mozga važnim za pamćenje. Zanimljivo je da oni imaju i veći broj posebne vrste nervnih ćelija koje su poznate kao von Economo neuroni i koji omogućavaju brz prenos nervnih impulsa kroz relativno velike strukture mozga, za koje se veruje da su važni za socijalno ponašanje. Smatra se da je njihov broj četiri do pet puta veći u odnosu na ostale starije osobe koje imaju 80 godina.

Da li svako od nas može da bude „SuperAgers“?

Smatra se da je genetski faktor važan, ali i na to da li ćemo postati „SuperAger“ utiču i životni stilovi. Izveštaj koji je 2020. godine objavljen u ugledno medicinskom časopisu Lancet procenjuje da je oko 40% demencija moguće sprečiti [3]. Najbolji način jeste usvajanje zdravih stilova života. To su: (1) ishrana koja je bogata vlaknima i orašastim plodovima, dok obroci nisu obilni; (2) što više kretanja i fizičke aktivnosti; (3) što više budite mentalno aktivni, vežbajte svoj mozak i stvarajte svoju kognitivnu rezervu; (4) negujte socijalne odnose i ostanite socijalno povezani – usamljenost i socijalna isključenost imaju poguban uticaj na zdravlje; (5) razvijajte svoju rezilijentnost odnosno otpornost – svaka teškoća na koju naiđete je motiv da budete jači.

Na kraju, važno je, da nikada nije kasno da promenite svoj način života. Iako ste i u pedesetim, šezdesetim, pa čak i sedamdesetim godinama života, imaćete značajne koristi od zdravijeg života.

[1] Michalos, A. C. (Ed.). (2014). Encyclopedia of quality of life and well-being research (Vol. 171). Dordrecht: Springer Netherlands.

[2] https://www.alz.org/media/documents/alzheimers-facts-and-figures.pdf

[3] Livingston, G., Huntley, J., Sommerlad, A., Ames, D., Ballard, C., Banerjee, S., … & Mukadam, N. (2020). Dementia prevention, intervention, and care: 2020 report of the Lancet Commission. The Lancet, 396(10248), 413-446.