Opšte poznata činjenica je da je pušenje cigareta izuzetno štetno. Pušači značajno češće obolevaju od karcinoma pluća. Između 80 i 90% svih slučajeva karcinoma pluća su posledica pušenja, ali ono izaziva i druge karcinome (bešika, jednjak…) i povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Duvan je prenet iz Amerike u Evropu na samo kraju 15. veka, nakon što je Kristofer Kolumbo došao do Amerike. Prvobitno je smatran lekom, dok je njegova masovnija upotreba počela početkom 17 veka. Iako su dokazi o štetnosti postojali najmanje dva veka, ti dokazi su bili ignorisani sve do studije koja je objavljena pedesetih godina prošlog veka, a u kojoj je jasno pokazana veza pušenja i karcinoma pluća [1].
Već od šezdesetih godina prošlog veka, istraživači su pokušavali da odgonetnu na koji način cigarete mogu da dovedu do karcinoma pluća. Tada su naučnici otkrili da se određeni molekuli, za koje se sumnjalo da su karcinogeni, mogu da se vežu za DNK koja se nalazi u jednu svake naše ćelije i predstavlja osnovu života.
U dimu cigareta se nalazi oko 7.000 različitih jedinjenja, a za više od 70 njih znamo da izazivaju karcinom. Najviše proučavan od njih je benzo[a]piren (BP) koji je policiklični aromatični ugljovodonik. On se ne nalazi samo u dimu cigareta, već ga nalazimo i u izduvnim gasovima automobila, ugljenisanom mesu, katranu uglja i čađi. Kao i kod većine drugih stranih hemikalija koje dospeju u naše telo, na benzo[a]piren deluju različiti enzimi koji ga čine rastvorljivim u vodi. Takav produkt se naziva epoksid i on se lako vezuje za DNK izazivajući mutacije u genima. Neke od ovih mutacija, naše telo može da neutrališe, koristeći specijalizovane enzime koji popravljaju oštećenu DNK. Ako se pogledaju mutacije koje izazivaju kancerogena jedinjenja iz cigareta, kod karcinoma pluća, jedna od najčešćih je na genu TP53, koji je neophodan da bi se stvorio protein koji se naziva supresor tumora i koji štite naše ćelije kako ne bi postale kancerogene. Mutacijom na genu TP53 ćelije ostaju bez supresora tumora i na taj način postaju kancerogene [2].
I dok za cigarete znamo da su štetne, šta se dešava sa elektronskim cigaretama? Prvo je važno reći da se radi o relativno novim proizvodima, koje proizvođači reklamiraju kao zdrav izbor za pušače, što one, svakako nisu. Cela oblast elektronskih cigareta je neuređena, za razliku od tržišta cigareta, koje je regulisano i gde je jasno postavljeno da je zabranjeno njihovo reklamiranje, što nije slučaj sa elektronskim cigaretama. Upravo zbog toga, mnogi proizvođači cigareta, sve više ulažu u tržište elektronskih cigareta, a mi to vidimo i svakom tržnom centru gde se, na velikim štandovima, slobodno reklamiraju.
Druga posledica neregulisanosti ovog tržišta je i to što ne znamo tačno šta se u njima nalazi i koje se dugotrajne posledice njihovog konzumiranja. Ono što znamo jeste da one koriste bateriju kako bi zagrejali posebnu tečnost i pretvorili je u aerosol koju onda korisnici udišu. Problem je u tome što ovaj aerosol nije bezopasna tečnost, već se u njemu nalazi nikotin, propilen-glikol, arome i druge hemikalije. Čak i kada se elektronske cigarete reklamiraju da koriste tečnost u kome nema nikotina, analize su pokazale da se u njima ipak nalazi nikotin, za koji znamo da izaziva zavisnost. Ovo je upravo posledica neregulisanosti ove oblasti.
Ono što se pokazalo u istraživanjima jeste da elektronske cigarete sadrže uvek manje ili više nikotina, za koji znamo da stvara zavisnost i izuzetno negativno utiče na razvoj mozga dece i adolescenata. Pored nikotina elektronske cigarete sadrže i:
- Propilen-glikol koji kao aditiv nalazimo u hrani, ali se nalazi i u antifrizu, i rastvaračima boje;
- Razne kancerogene materije kao što su acetaldehid i formaldehid – za ova jedinjenja znamo da imaju kancerogeno dejstvo.
- Akrolein . herbicid koji se koristi za uništavanje korova;
- Diacetil – hemijsko jedinjenje za koje znamo da izaziva neke bolesti pluća;
- Dietlien-glikol – nalazimo ga u antifrizu;
- Teški metali kao što su nikl, kalaj i olovo;
- Kadmijum – otrovni metal koji se nalazi i u obilnim cigaretama;
- Benzen – isparljivo organsko jedinjenje koje se nalazi u izduvnim gasovima automobila;
- Ultramale čestice koje se mogu udahnuti duboko u pluća [3].
Dakle, jasno je da elektronske cigarete nikako ne mogu biti zdrav izbor kako se predstavljaju, već samo manje loš izbor u odnosu na obične cigarete. I upravo ovde nastaje najveći problem. Ukoliko bismo shvatili elektronske cigarete, kao sredstvo koje pušačima pomaže da ostave cigarete, to bi imalo smisla [4]. Nažalost, podaci ukazuju na to da, iako neki od pušača počinju sa korišćenjem elektronskih cigareta u nameri da im one pomognu da ostave pušenje, u praksi, većina pušača, zapravo nastavlja da koristi i obične i elektronske cigarete, čak 36,9% onih koji koriste elektronske cigarete. Te osobe nastavljaju da koriste obične cigarete i povrh toga uzimaju i elektronske cigarete. Čak 39,5% onih koji koriste elektronske cigarete su bivši pušači koji su prešli na njih.
Najproblematičniji podatak je da 23,6% onih koji koriste elektronske cigarete (dakle njih skoro četvrtina) nisu nikada ranije, pre korišćenja elektronskih cigareta, pušili obične cigarete. Ovo pokazuje, da kompanije koje se bave prodajom elektronskih cigareta, agresivnom kampanjom regrutuju nove pušače, što ne sme biti dozvoljeno. Njihova meta su pre svega mladi. U ovih 23,6% korisnika elektronskih cigareta, koji nisu ranije pušili, čak njih 56% su mladi starosti od 18 do 24 godine [5]. To su, sve češće, učenici srednjih, pa čak i osnovnih škola, i to je vrlo zabrinjavajući podatak.
Ono što se hitno mora uraditi jeste regulisanje ovog tržišta i zabrana reklamiranja koje je sada sveprisutno i koje igra glavnu ulogu u regrutovanju mladih ljudi kao novih zavisnika od cigareta.
