Search

Šta je sindrom policističnih jajnika?

Medically approved

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) predstavlja dominantno endokrino oboljenje kod žena reproduktivnog uzrasta širom sveta. Ovu bolest su prvi put opisali Stein i Leventhal, još, 1935. godine. Njena učestalost varira između 5% i 15%, zavisno o dijagnostičkim kriterijumima koji se koriste.

Prema vodećim smernicama stručnih udruženja, opšte je prihvaćeno da dijagnoza PCOS-a mora biti utemeljena na postojanju najmanje dva od sledeća tri kriterijuma: trajna anovulacija, hiperandrogenizam (bilo klinički ili laboratorijski potvrđen) i policistična struktura jajnika. PCOS je dijagnoza postavljena isključenjem drugih stanja, te je neophodno isključiti bolesti koje mogu imati slične simptome. To podrazumeva poremećaje štitaste žlezde, povišene nivoe prolaktina i neklasičnu kongenitalnu hiperplaziju nadbubrežne žlezde. Kod određenih pacijenata možda će biti neophodno sprovesti detaljniju dijagnostiku ukoliko simptomi upućuju na alternativne uzročnike.

Iako je PCOS široko rasprostranjen, često je nepravilno ili kasno dijagnostikovan. Nekim pacijentima je potrebno više poseta različitim lekarima i to često traje duže od godinu dana da bi se postavila tačna dijagnoza. Ovaj dugotrajni proces može biti izvor velike frustracije za pacijente. Odlaganje dijagnostike može doprineti razvoju pridruženih zdravstvenih problema, što dalje komplikuje potrebne intervencije u načinu života, ključne za ublažavanje simptoma PCOS-a i poboljšanje kvaliteta života. PCOS se može povezati s nizom drugih zdravstvenih problema, uključujući neplodnost, metabolički sindrom, gojaznost, smanjenu toleranciju na glukozu, dijabetes melitus tipa 2, povećan kardiovaskularni rizik, depresiju, opstruktivnu apneju u snu, rak endometrijuma, te nealkoholnu masnu bolest jetre i nealkoholni steatohepatitis [1].

PCOS predstavlja bolest s višestrukim uzročnicima. Otkriveno je više gena koji igraju ključnu ulogu u patofiziologiji ovog stanja. Ovi geni su aktivni u različitim segmentima steroidogeneze i putanjama androgena. Studije na blizancima ukazuju da postoji približno 70% nasledne komponente bolesti. Pored genetskih faktora, okruženje igra presudnu ulogu u izražavanju ovih gena te u nastanku i progresiji PCOS-a [2]. Prevladavajuće teorije sugerišu da osobe s genetskom sklonosti, kada su izložene specifičnim faktorima okruženja, ispoljavaju karakteristike PCOS-a. Među najdominantnijim faktorima iz okruženja ističu se gojaznost i insulinska rezistencija. Neki teorijski okviri dodatno naglašavaju moguću izloženost fetalnim androgenima kao relevantan faktor [3].

Za gojazne žene i tinejdžerke sa PCOS-om, fizička aktivnost i dijetalni režimi koji smanjuju unos kalorija predstavljaju primarne intervencione metode za smanjenje težine i kontrolu intolerancije glukoze. Brojne studije su potvrdile da takve promene mogu dovesti do poboljšanja hirzutizma, kao i stabilizacije menstrualnog ciklusa i ovulacije. Iako su primenjivane dijete sa smanjenim unosom ugljenih hidrata s ciljem boljeg uticaja na hiperinsulinizam, istraživanja nisu pokazala značajne razlike u rezultatima u odnosu na druge dijetalne pristupe [4].

Prva linija lečenja za menstrualne abnormalnosti, hirzutizam i akne su hormonski kontraceptivi. Progestinska komponenta smanjuje nivoe LH, čime indirektno redukuje proizvodnju androgena u jajnicima i pojačava koncentraciju globulina koji se vezuje za polne hormone. Dodatno, neki progestini ispoljavaju direktna antiandrogena svojstva kroz inhibiciju 5 alfa-reduktaze, sprečavajući time konverziju slobodnog testosterona u njegovu potentniju formu, 5 alfa-dihidrotestosteron. Zbog tih karakteristika, progestini su izuzetno efikasni u tretiranju simptoma hiperandrogenizma i regulisanju menstrualnog ciklusa. Endokrinolozi preporučuju i uvođenje metformina za pacijente s PCOS-om koji imaju dijabetes tipa 2 (DM2) ili intoleranciju na glukozu (IGT) i koji nisu uspeli da probleme reše promenom stila života. Metformin usporava progresiju IGT prema DM2. Ovaj lek, takođe, pozitivno utiče na menstrualne cikluse, narušenu proporciju između struka i kukova, kao i na vaskularne pokazatelje kod žena s PCOS-om koje nisu gojazne [5]. Ukoliko postoji neplodnost, onda se pristupa njenom lečenju, a lečenje hiperandrogenizma može biti dugotrajno.

Ono što je takođe bitno jeste to da postoje preparati koji, uz redovnu prepisanu terapiju, mogu pomoći da se simptomi smanje i lakše podnesu. Jedan od takvih preparata je Sensovul koji proizvodi Esensa. Oni nisu i ne mogu biti zamena za lekove, već se mogu samo koristiti kao njihov dodatak, ali mogu da pomognu kod lakšeg podnošenja simptoma ove bolesti.

[1] Ding, D. C., Chen, W., Wang, J. H., & Lin, S. Z. (2018). Association between polycystic ovarian syndrome and endometrial, ovarian, and breast cancer: A population-based cohort study in Taiwan. Medicine, 97(39).

[2] Albu, D., & Albu, A. (2019). The relationship between anti-Müllerian hormone serum level and body mass index in a large cohort of infertile patients. Endocrine, 63, 157-163.

[3] Puttabyatappa, M., & Padmanabhan, V. (2018). Ovarian and extra-ovarian mediators in the development of polycystic ovary syndrome. Journal of molecular endocrinology, 61(4), R161-R184.

[4] Htet, T., Cassar, S., Boyle, J. A., Kuczynska-Burggraf, M., Gibson-Helm, M., Chiu, W. L., … & Moran, L. J. (2018, January). Informing Translation: The Accuracy of Information on Websites for Lifestyle Management of Polycystic Ovary Syndrome. In Seminars in Reproductive Medicine (Vol. 36, No. 01, pp. 080-085). Thieme Medical Publishers.

[5] Glintborg, D., Altinok, M. L., Mumm, H., Hermann, A. P., Ravn, P., & Andersen, M. (2014). Body composition is improved during 12 months’ treatment with metformin alone or combined with oral contraceptives compared with treatment with oral contraceptives in polycystic ovary syndrome. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism, 99(7), 2584-2591.