Sve je više obolelih od karcinoma u Srbiji. Nalazimo se na 15. mestu u svetu po stopi obolevanja od karcinoma i ispred nas se nalaze i razvijene zemlje kao što su Danska koja je na 1. mestu, zatim Irska, Belgija, Mađarska, Francuska, Holandija, Australija i druge. Međutim, kada se pogleda gde je najveći broj umrlih od karcinoma, slika je, nažalost, drugačija. Među zemljama sa najvećom stopom smrtnosti od karcinoma, Srbija se nalazi u samom vrhu. Prva na toj listi je Mognolija, a potom je slede Srbija, Mađarska, Crna Gora i Slovačka [1]. Prema zvaničnim podacima koji se odnose na 2020. godinu, U Srbiji je 41.419 osoba obolelo od neke vrste karcinoma, a njih 20.767 je iste godine umrlo od posledica nekog od njih. Jedan od najčešćih karcinoma je i kolorektalni karcinom. Kod nas, on je drugi najčešći karcinom kod muškaraca sa ućešćem od 13,7% (najčešči je karcinom pluća i bronha sa 21,4% svih karcinoma), dok je kod žena on treći najčešći sa učešćem od 10,5% (najčešći je karcinom dojke sa 22,6% i karcinom pluća i bronha sa 11,3%) [2].
Učestalost kolorektalnog karcinoma je visoka i u drugim zemljama. U SAD, samo u 2023. godini, procenjuje se da će od ove bolesti, oboleti 153.000 osoba, a da će njih 13% biti mlađe od 50 godina. Samo tri godine ranije, osobe mlađe od 50 godina su činile 9% od ukupnog broja obolelih. Ovo je izuzetno negativan trend, posebno ako se uzme u obzir i to da je kolorektalni karcinom kada se pojavi kod mlađih osoba, obično značajno agresivniji i sa lošijom prognozom [3].
Rizik od nastanka kolorektalnog karcinoma se povećava sa godinama, a pojedine bolesti predstavljaju dodatni rizik za njegov nastanak kao što su zapaljenske bolesti creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis), neki genetski sindromi, postojanje bolesti u porodici. Međutim, značajni faktori koji povećavaju rizik nastanka karcinoma jesu i nedostatak fizičke aktivnosti, ishrana u kojoj nedostaje voća i povrća i biljnih vlakana, prekomerna telesna težina i gojaznost, alkohol, pušenje… [4]. Jedan od faktora koji doprinosi nastanku kolorektalnog karcinoma (uz dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularne bolesti) jeste i konzumacija crvenog mesa (govedina, svinjetina, jagnjetina – meso koje potiče od sisara životinja) kao i svih proizvoda koji se dobijaju iz njih [5]. Studije u kojima su ispitanici zamenili protein iz crvenog mesa, proteinima dobijenim iz mahunarki i koštunjavog voća, piletine i ribe su pokazale da se znatno može smanjiti rizik od nastanka bolesti i prerane smrti [6]. Međunarodna agencija za istraživanje karcinoma je klasifikovala obrađeno crveno meso (crveno meso koje je izloženo postupku usoljavanja, dimljenja, fermentaciji ili bilo kom drugom procesu u cilju poboljšanja ukusa) u Grupu 1 namirnica koje su kancerogene (u toj grupi se nalaze i cigarete i azbest), dok je samo crveno meso svrstano u grupu 2A – potencijalno kancerogenih materija za ljude [7]. Smatra se da konzumacija crvenog mesa ne treba da prelazi 70 grama dnevno, odnosno 500 grama nedeljno, dok obrađeno crveno meso (mesne prerađevine) treba potpuno izbaciti iz ishrane.
Ako se vratimo na sve češću pojavu kolorektalnog karcinoma kod mlađih osoba, postavlja se pitanje zašto je tako? Naučnici smatraju da postoji više razloga. Prvi je sve češća gojaznost kod dece. Jedna studija je pokazala da postojanje gojaznosti u dvadesetim i tridesetim godinama života, povećava za dva puta rizik nastanka ranog kolorektalnog karcinoma [8]. Drugi razlog je sve veće korišćenje alkohola kod mladih i to posebno tzv. „binge drinking“, koje se definiše kao ispijanje 5 ili više pića kod muškaraca, odnosno 4 i više pića kod žena u roku od dva sata. Ovo je sve prisutnije kod mladih osoba [9]. Postoje i drugi faktori za koje još nije dokazano na koji način deluju. U te faktore se ubraja često korišćenje antibiotika u detinjstvu i njegov uticaj na mikrobiom u našim crevima i drugi.
Kako bismo smanjili umiranje od kolorektalnog karcinoma, najvažnije je njegovo rano otkrivanje. Zbog toga se svim osobama starijim od 50 godina preporučuje redovna kolonoskopija. Nažalost, zbog toga što je ovaj pregled neprijatan, mnogi ga izbegavaju. Međutim, već sada je u upotrebi kapsula koja u sebi sadrži kameru i prolazeći kroz gastrointestinalni trakt snima njegovu sluzokožu kako bi se otkrile sumnjive promene. Postoje, naravno, i druge promene koje možemo sprovesti i time smanjiti rizik nastanka ove vrste karcinoma. Oprez pri korišćenju crvenog mesa smo već pomenuli. Ako uz to, u ishranu ubacimo više voća i povrća, i hrane bogate biljnim vlaknima, naša ishrana će biti adekvatna, telesna težina manja, a samim tim i rizik od nastanka kolorektalnog karcinoma manji. Važno je da budemo i fizički aktivni. Jedna studija je pokazala da osobe koje su fizički neaktivne i koje su gledale televiziju duže od 14 sati nedeljno, imale su značajno veći rizik od nastanka ranog kolorektalnog karcinoma u odnosu na osobe koje su ispred televizora provodile 7 sati nedeljno [10]. Prestanak pušenja i manje korišćenje alkohola je takođe veoma značajno.
Kolorektalni karcinom je bolest koju moramo da shvatimo ozbiljno, ali što je najvažnije, rizik njegovog nastajanja možemo bitno da smanjimo, a preventivnim pregledima da budemo sigurni da smo ga otkrili u samom početku, kada je mogućnost njegovog lečenja i izlečenja skoro stopostotna. Zbog toga, sve je na nama.
