Search

Da li nas popodnevno spavanje štiti od demencije?

Naučnici su objavili zanimljivu studiju u kojoj su poredili da li postoji između uobičajenog dnevnog dremanja i veće zapremine mozga, koja ukazuje na manji rizik od nastanka demencije i nekih drugih bolesti, kod osoba starosti između 40 i 69 godina. Ranija istraživanja su pokazala da dremanje ima kognitivne benefite, pri čemu su ljudi koji bi odspavali popodne imali bolje performanse na kognitivnim testovima, kada su testovi rađeni neposredno nakon popodnevnog spavanja. Istraživači su identifikovali 97 delova DNK za koje se smatra da određuju verovatnoću da li će osoba kod koje postoje biti „programirana“ za popodnevno spavanje. Potom su koristili podatke 378.932 osoba (od koji su za 35.080 osoba imali MR slike mozga i podatke o DNK) iz studije UK Biobank, i otkrili da ljudi predodređeni za popodnevno dremanje imaju, u proseku, veću zapreminu mozga. Oni su procenili da je mozak onih ispitanika koji su bili genetski predodređeni da spavaju popodne bio mlađi za čak 2,6 do 6,5 godina. U novoj studiji, istraživači su analizirali ishode zdravlja i kognicije za ljude s ovim genetskim varijantama, kao i nekoliko različitih podskupova ovih varijanti, prilagođenih da bi se izbegao potencijalni pristrasnost, na primer izbegavanje varijanti povezanih s prekomernom dnevnom pospanošću. Važno je pomenuti da popodnevno spavanje ne bi smelo da traje duže od 30 minuta [1].

[1] Paz, V., Dashti, H. S., & Garfield, V. (2021). Is there an association between daytime napping, cognitive function and brain volume? A Mendelian randomisation study in the UK Biobank. medRxiv, 2021-09.