O pozitivnom uticaju koji fizička aktivnost ima na naše zdravlje, objavljeno je mnogo studija.
Mi znamo da, ukoliko se pridržavamo preporuka od 150 do 300 minuta fizičke aktivnosti srednjeg intenziteta ili 75 do 150 minuta fizičke aktivnosti jakog intenziteta u toku jedne nedelje, živećemo zdravije i duže. Jedna studija se bavila razlikama koje u zdravlju imaju jednojajčani blizanci, a koji imaju različit nivo fizičke aktivnosti. Naučnici su uzeli uzorke ćelija od 70 parova blizanca, više puta u periodu od 7 godina. Istovremeno su koristili uređaje kojim su pratili njihovu fizičku aktivnost, a putem upitnika su dobili podatke o njihovom načinu života i okruženju. I
ako je genetski materijal jednojajčanih blizanaca potpuno isti, analizom je utvrđeno da postoje epigenetske promene koje utiču na funkcionisanje preko 50 različitih gena, kao i da te epigenetske promene direktno zavise od nivoa fizičke aktivnosti i indeksa telesne težine ispitanika. To je direktan dokaz da našim načinom života možemo da utičemo na to koliko ćemo biti zdravi. U prilog tome govori i činjenica da jednojajčani blizanci obolevaju od različitih bolesti tokom života.
Tako da nam ne ostaje ništa drugo nego da pokušamo da živimo zdravije i budemo što aktivniji [1].
