O negativnim posledicama zagađenosti vazduha znamo puno. Međutim, šta se dešava sa vazduhom u našem radnom prostoru, u kancelariji? Da li loš vazduh u kancelariji može da ugrozi naše zdravlje?
Ovakva istraživanja su posebno dobila na značaju u vreme pandemije Kovid-19 kada su zaposleni postali svesni potrebe da se zaštite i na radnom mestu. Istraživanja su pokazala da je nivo zauzetosti radnog prostora, odnosno broja kvadrata u kancelariji po zaposlenom u direktnoj vezi sa kvalitetom vazduha u kancelariji i transmisijom virusa unutar njega. To se ne odnosi samo na Kovid-19, već i na ostale bolesti koje se prenose putem aerosola u vazduhu.
U zatvorenim prostorima se tokom vremena nakuplja sve više patogenih aerosola i kao posledica toga dolazi do prenošenje bolesti [1]. Pokazalo se da se nivo ugljen-dioksida (CO2) u radnom prostoru može koristiti kao svojevrsni indikator nivoa zagađenja, s obzirom da on primarno potiče od zaposlenih, kao nusprodukt njihovog disanja. U pojedinim radnim prostorima, pri kraju radnog vremena, postoji i 2.000 čestica CO2 na milion delova, što pokazuje da je visok nivo i aerosolnih partikula virusa koje se nalaze u vazduhu. Smatra se da je vazduh bezbedan ukoliko broj čestica CO2 ne prelazi 700 do 800. Istraživanja su pokazala da nedovoljno dobar vazduh može imati loše posledice na kognitivne sposobnosti zaposlenih, uključujući vreme koje im je potrebno da reaguju i sposobnost fokusiranja.
Smatra se da je nakupljanje CO2 u radnom prostoru jedna od razloga zašto su zaposleni pospaniji tokom popodneva [2]. Dakle, nije samo zagađen spoljni vazduh problem. Vreme je da povedemo računa i o vazduhu koji udišemo u kancelariji.
