Search

Više nemamo gde da se sakrijemo?

Vazduh koji dišemo je sve zagađeniji. Najnovije Istraživanje je pokazalo da na samo 0,18% površine zemlje (kopna) koncentracija PM2.5 čestica je ispod nivoa koji se smatra štetnim za ljude, a na toj površini živi svega 0,001% svetskog stanovništva.

Iako je koncentracija PM2.5 čestica blago snižen u Severnoj Americi i Evropi u odnosu na 2019. godinu, došlo je do povećanja u svim ostalim delovima sveta. Globalno, u preko 70% dana tokom godine, koncentracija PM2.5 čestica je preko 15 μg/m3 (Svetska zdravstvena organizacija koncentracije preko 5 μg/m3 smatra štetnim). Najveće zagađenje je u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji gde je preko 90% dana godišnje zagađenje visoko, dok je treći najzagađeniji region Severna Afrika. Regioni sa najmanjim zagađenjem su Novi Zeland i Australija, a odmah za njima Južna Amerika. Ovi podaci su zabrinjavajući, jer pokazuju da zagađenje postoji praktično u svim delovima sveta i da je celo svetsko stanovništvo ugroženo.

Izgleda da više ne postoji nijedno mesto na svetu gde možemo da se sakrijemo, ali ipak moramo da uradimo mnogo više kako bi vazduh koji dišemo učinili bar malo manje štetnim [1].

[1] Wenhua Yu, Tingting Ye, Yiwen Zhang, Rongbin Xu, Yadong Lei, Zhuying Chen, Zhengyu Yang, Yuxi Zhang, Jiangning Song, Xu Yue, Shanshan Li, Yuming Guo. Global estimates of daily ambient fine particulate matter concentrations and unequal spatiotemporal distribution of population exposure: a machine learning modelling study. The Lancet Planetary Health, 2023; 7 (3): e209