Svake jeseni i zime suočeni smo sa sezonom gripa. Kako bismo sprečili veliki broj osoba da oboli, preporučuje se vakcinacija protiv gripa posebno osetljivim grupama stanovništva, među kojima je i starija populacija. Razlog za to je taj što znamo da starije osobe češće obolevaju od gripa i da posledice bolesti mogu biti teže nego što je to slučaj kod mlađih. Ali zašto je tako? Zbog čega su stariji podložniji ovoj infekciji?
Izgleda da, konačno, imamo odgovor na ovo pitanje. Naučnici su istraživali zbog čega jedna vrsta naših odbrambenih ćelija, koje se nazivaju alveolarni makrofagi, nalaze se u našim plućima i predstavljaju prvu liniju odbrane protiv infekcije, funkcionišu sve lošije kako starimo. One se zapravo nalaze u alveolama pluća i čim prepoznaju virus gripa odmah ga napadaju, te virusi ne mogu da se „kopiraju“ u dovoljnom broju kako bismo se razboleli. Upravo zbog toga što je ova prva linija odbrane kompromitovana, starije osobe su u većem riziku da se razbole od virusa gripa. Zašto je tako? Naučnici su ovo pripisali dejstvu jednog lipidnog imuno-modulatora koji je poznat kao prostaglandin E2 (PGE2). Ovaj prostaglandin ima niz funkcija u telu – od indukcije porođaja kod trudnica, do zapaljenske uloge kod artritisa, ali igra ulogu i kod aktivacije alveolarnih makrofaga. Kako starimo, on se nalazi u sve većoj koncentraciji u alveolama pluća i deluje na alveolarne makrofage tako što negativno utiče na njihovo zdravlje i mogućnost da se njihov broj poveća kada smo suočeni sa infekcijom. Povećanje koncentracije prostaglandina E2 je pokazatelj starenja ćelija i bliskosti njihove smrti. Kako se povećava broj starih ćelija one produkuju sve više prostaglandina E2, a on sa druge strane sve više smanjuje imuni odgovor. Na taj način se starije osobe nalaze u začaranom krugu, a to ih čini osetljivijim na infekciju virusom gripa.
Dok ne dođemo do načina da alveolarne makrofage vratimo u njihovu punu funkciju, vakcinacija protiv gripa ostaje najbolja zaštita starijih [1].
