Search

Da li su sve kalorije jednake?

Medically approved

Dugo smo smatrali da je svaka kalorija koju unosimo hranom jednaka. Drugim rečima, ako unesemo različite vrste hrane, koje imaju istu kalorijsku vrednost, taj unos će imati jednake posledice na to da li ćemo dobijati ili gubiti kilograme. Jer sve je u energiji. Da bismo preživeli moramo da trošimo neku energiju za održavanje fizioloških procesa u našem telu (rad srca, mozga, disanje…) i nju dobijamo sagorevanjem hranljivih materija u ćelijama. S druge strane, izvor energije je uvek hrana, odnosno kada je ne unosimo dovoljno, onda su to energetske rezervi, odnosno masno tkivo. Naravno, hrana ima i svoju nutritivnu vrednost – vitamine, minerale, ali ovde govorimo samo o energetskoj vrednosti.

Najnovija studija govori da nije svaka kalorija jednaka (u energetskom smislu), odnosno da njena energetska vrednost zavisi od vrste hrane iz koje je dobijamo. Šta to praktično znači? Mi znamo da se u našem gastrointestinalnom traktu nalaze trilioni različitih bakterija, gljivica i drugih mikroogranizama. Oni imaju izuzetno značajnu ulogu u kontroli varenja, sastavni su deo u našeg imunog sistema i važni su za naše zdravlje. Kada uzimamo hranu, koliko ćemo kalorija uneti, zavisi, između ostalog, i od toga gde se resorpcija hrane odvija. Zamislimo da uzimamo brzu, visoko obrađenu hranu čija je kalorijska vrednost 1.000 kcal.

Ova hrana će se brzo razgraditi i njena resorpcija će početi odmah, u gornjim delovima našeg gastrointestinalnog sistema. Najveći deo hrane će se preuzeti pre nego što ona stigne do bakterija. Zatim zamislite da smo uneli hranu iste kalorijske vrednosti, 1.000 kcal, ali onu koja je bogata biljnim vlaknima i za čije je varenje potrebno više vremena. Ovde je potpuno drugačija situacija. Ova hrana ostaje mnogo duže u našim crevima, prelazi duži put i crevni mikroogranizmi počinju da se takmiče sa nama kako bi i oni uneli nešto od energije koju ova hrana pruža. Zbog toga mi apsorbujemo manje kalorija nego u prvom slučaju, iako smo uneli potpuno istu kalorijsku vrednost [1].

U ispitivanju je učestvovalo 17 zdravih osoba, prosečne starosti 30,8 godina. Svi ispitanici su uzimali pripremljenu hranu koja je bila iste energetske vrednosti sa sličnim sastavom ugljenih hidrata, masti i proteina, ali je jedna uzimala visoko obrađenu hranu, a druga grupa hranu koja je bogata biljnim vlaknima. Oni su praćeni 22 dana, od kojih su polovinu proveli u kontrolisanom okruženju gde je praćeno koliko hrane uzimaju i koji je nivo njihove fizičke aktivnosti. Takođe, proveli su 6 dana u metaboličkoj komori u kojoj su istraživači imali mogućnost da zabeleže svaku kaloriju koju su učesnici u studiji potrošili.

Rezultati su pokazali da su one osobe koje su uzimale hranu bogatu ugljenim hidratima, apsorbovale manju količinu energije u odnosu na one koji su uzimali visoko prerađenu hranu. U odnosu na unetih 2.000 kcal, osobe koje su uzimale hranu bogatu biljnim vlaknima gubile su 216 kcal. Toliko su preuzimali mikroogranizmi u crevima kako bi se i oni hranili. Nasuprot njih, oni koji su uzimali visoko obrađenu hranu, su gubili samo 116 kalorija. To znači da su oni apsorbovali čak 100 kcal više. Iako to ne izgleda puno, samo ta razlika u toku jednog meseca iznosi 3.000 kcal, što je energetska vrednost koju možemo da dobijemo sagorevanjem 333 grama masti koju imamo u rezervi (sagorevanje 1 grama masti daje 9 kcal). Za godinu dana, samo takva promena u ishrani bi značila 4 kilograma masnog tkiva manje.

Postoje i dodatne koristi ovakvog načina ishrane. Ishrana bogata biljnim vlaknima dovode do veće koncentracije masnih kiselina kratkog lanca, koje povećavaju nivoe hormona GLP-1 koji našem mozgu šalje signal da smo siti. Recimo neki, danas vrlo popularni, lekovi kao što je Ozempic upravo tako što imitiraju efekat ovog hormona – GLP-1.

Zaključak je vrlo jasan. Nije svaka kalorija ista. Onih, koje dobijamo iz zdrave hrane, bogate biljnim vlaknima, će ipak biti manje, a to je za nas dobro.

[1] Corbin, K. D., Carnero, E. A., Dirks, B., Igudesman, D., Yi, F., Marcus, A., … & Smith, S. R. (2023). Host-diet-gut microbiome interactions influence human energy balance: a randomized clinical trial. Nature Communications, 14(1), 3161.